Kako upaliti vatru ?

Knife_maniac je napisao/la:Mozda ti je stap bio prezasiljen pa nisi uspio zapaliti vatru ?!
Ova zadnja slika izgleda kao da je slikano u vijetnamskim junglama
Svaka cast !

kada bi se zašiljio previše, obrezao bi ga kako bi pružao veći otpor, pa radi se o trenju ovdje, Mario je rekao da se neko drvo dimi samo a neće upaliti, vrba mi se luđački dimila.
I ruke smrde danima poslije a tek stan

cađa...navodno odlicno prima iskru
zna netko nesto o tome?

za iskru neznam, čisto lako moguće ali zato znam da hvata plamen i da gori kao ludo!

to sam jucer sasvim slucajno cula, nevezano uz nas eprezivljavanje, ali mi mozak odmah uhvatil tu informaciju i stavil iza nje upitnik da moram to provjeriti
skoru je jedna snaha nekim ljudima kucu upalila jer je u kantu sa cadom bacila opusak, tada ja pitam : kaj cada tako rada gori? a odgovor je bil: ko ludaaaa...bas kao sto si i ti reko

znam da su me na vatrogasnom učili da je dimljake koji se zapale najbolje ostaviti da čađa izgori do kraja, no ako dimnjak koji slučajem nemože podnjeti tako jako veliku temperaturu, onda se gasi na način da vlažne krpe stavljaš na ona vratašca!

dimnjaci se hlade vodenom maglicom
ak je to moguce i pristupacno

Dimnjaci se nesmiju nikako gasiti ni u kom slučaju na bilo koji način sa vodom. gase se isključivo prahom za gašenje požara, a vlažne krpe se stavljaju na otvore u dimnjaku kako bi se pomoču njih spriječio dovod svježeg zraka u dimnjak te na taj način ugušivanjem ugasio požar u dimnjaku. Najbolje je da dimnjak ostavite uz prisutan nadzor da izgori. Poslje toga ćete imati čisti dimnjak.
Dimnjaci se gase ako postoji mogučnost da se te iskre koje izlaze van prenesu na neki drugi objekat koji bi se mogao zapaliti, ako se na dimnjak naslanja neki predmet dio krovišta (Ljepenka, drvo itd.) pa bi moglo doći do samozapaljenja zbog visoke temperature u dimnjaku (preko 1000 C) ili ako je dimnjak već prije oštečen, puknut ili je puknuo kod samog požara u njemu.
JOŠ JEDNOM NIKAD NE GASITI DIMNJAK VODOM!
Jer na jedan litar vode stvara se volumen od 1750 litara vodene pare, tako da nema tog dimnjaka koji bi taj pritisak izdrzao!!

senban je napisao/la:JOŠ JEDNOM NIKAD NE GASITI DIMNJAK VODOM!
Jer na jedan litar vode stvara se volumen od 1750 litara vodene pare, tako da nema tog dimnjaka koji bi taj pritisak izdrzao!!

E ovo je kvalitetan podatak.

Tako smo riješili sve nedoumice. Drago mi je da imamo stručnjaka.

Ma ima sigurno ovdje koji prate ovaj forum većih stručnjaka od mene u tom području ja sam se samo odlučio na diskusiju na ovu temu pošto sam u tome već više od 20 godina i sa nešto intervencija baš u gašenju ovakvih vrsta požara.

ja sam se djelomicno izrazil
vodenom maglicom se hlade dimjaci
oni metalni

znam da je jedan kolega imo pizdariju doma
pa je tak hladil dimnjak
dok se vatra nije stisala

ja molim senbana da mi da konkretan odgovor: jel ta cada lako zapaljiva, mislim ono..dal bi je bilo u redu malo staviti u vrecicu pa nositi sa sobom da se ..kad zatreba ..lako upali vatra?

Ja nebi preporučio nikome da gasi sa vodom bilo koje vrste dimnjaka, ni izvana hlađenjem vanjske stjenke ni samo gašenje unutrašnjosti dimnjaka. Zna se da se jako vruće i naglo hadno nikako ne vole, vanjska stjenka baš zbog toga jer će sigurno doči do puknuča ili deformacije materijala koji više ne zadovoljava standarde kako mora biti sagrađen dimnajk a unutarnje gašenje posebno ne dolazi u obzir zbog one ekspanzije vodene pare u skučenom prostoru. A kod temperatura preko 1200 stupnjeva koje se razvijaju u gorenju čađe (ugljik) u dimnjaku ako se pokuša gasiti vodom, može doči do razgradnje vode na njene osnovne elemente kisik i vodik te tako nastaje plin praskavac pa ti evo dodatnog problema za gasitelje. Uvjek su nas učili ako je ikako moguče ostaviti da čađa u dimnjaku izgori, poslje toga imate čisti dimnjak. Ako idete gasiti vlažne krpe na sve otvore dimnjaka uzeti PP aparat na prah i sa najniže točke dimnjaka isprazniti ga u dimnjak.

vatrica je napisao/la:ja molim senbana da mi da konkretan odgovor: jel ta cada lako zapaljiva, mislim ono..dal bi je bilo u redu malo staviti u vrecicu pa nositi sa sobom da se ..kad zatreba ..lako upali vatra?

Čađa je čisti neizgorjeli ugljik, ona ne gori naglo nego postepeno i pri tome razvija jako visoke temperature od preko 1000 stupnjeva. Dal bi mogla poslužit kako sredstvo za potpalu vatre iskreno neznam. Po mom tad bi svaki dan u dimnjacima izbijali požari. Jer svako sredstvo koje gori ima svoju temperaturu paljenja. Treba probati, to mi nikad nije palo na pamet, sa čađom paliti vatru (znaš nas su učili kako gasiti a ne paliti). Najbliže po svojstvima čađe ti je drveni ugljen.

hvala ti puno

a nista...morat cu probati prvom prilikom

nepricam o naglom gasenju il hladenju vodom
nego o vodenoj maglici
koja sa dodirom na vruc predmet isparava
maglica se sastoji od jako malo vode
i kao takva polagano hladi
tak da nema brzog prelaska iz vruceg u hladno

JoZ@ je napisao/la:nepricam o naglom gasenju il hladenju vodom
nego o vodenoj maglici
koja sa dodirom na vruc predmet isparava
maglica se sastoji od jako malo vode
i kao takva polagano hladi
tak da nema brzog prelaska iz vruceg u hladno

Razumi sam ja tebe, na taj način prije če se dimnjak sam od sebe ugasiti nego od magle. Točno se zna kako što se gasi maglom. Pošto se kod gorenja dimnjaka razvija onolika teperatura magla će ispariti mnogo prije nego njene kapljice dotaknu stjenku dimnjaka.

vatrica je napisao/la:ja molim senbana da mi da konkretan odgovor: jel ta cada lako zapaljiva, mislim ono..dal bi je bilo u redu malo staviti u vrecicu pa nositi sa sobom da se ..kad zatreba ..lako upali vatra?

Pa nemoj nositi čađu sa sobom, već pougljenjenu pamučnu tkaninu, stane ti prilično u kutijicu od Pullmol bombona.Odlično hvata i slabu iskru i dugo tinja.Ako ne znaš postupak izrade strpi se koji dan ili da ostavim za susret?

vidjela sam negdje na netu ovo, ali na stranom jeziku
tip je u neku piksicu izbusil na vrhu i potrpal unutra neku maju, zapalil i dimilo se i posle bilo sve crno....nisam nista razumjela ali mozda bi to moglo da bude to nesto?
mario ja bi radije ovdje, puno toga vec imamo za susret pa bi moglo da nam bude i premalo vremena

Aha, to je to, ok, budem za vikend, ionako moram paliti vatru...

magnezijeve pločice, trajna šibica, flint steel, fire steel, fire piston...sve su to vjerojatno vec spomenute stvari...svi znaju zapaliti vatru s lukom pretpostavljam...

ostaje mi samo onda sa povećalom, i sa baterijom i što finijom čeličnom vunom

evo našao sam video napokon (za čeličnu vunu i bateriju)
https://www.youtube.com/watch?v=Iha9vQvnWMU&feature=related

Sve je to već prođeno.

a ima li nacina da se odrzi vatra, ne bas vatra, žar barem?
ovako:
negdje ste, upali ste jedva vatru i odete nekuda, recimo u potragu za divljaci, nabacate vi drva na vatru, ali postoji mogucnost da to sve izgori prije nego se vratite?
ili scenarij broj dva:
noc je i zapite, a znate da spavate snom mrtvog pravednika i da se necete buditi da bi ubacivanjem drvca odrzavali vatru?
cesto ste spominjali smolu..mozda postoji mogucnost da si malo vatre ostavimo za kasnije?
a mozda me opet necete razumjeti jer pitam nerazumno:)
uglavno iz bilo kojeg razloga jedva ste upalili vatru, i ne zelite je izubiti da bi si ustedjeli ponovni trud oko paljenja....

kad dođeš na neko nepoznato područje...
umorna si...
jedva zapališ vatru...
čija toplina ti treba cijelo vrijeme sna...
moje iskustvo...
vatra se mora razgorjeti...
stvoriti dosta žeravice...
tada u vatru staviš ..
korijenje, drva sa puno kvrga, rozge sa loze, livijane...
takva drva neče dati jaki plamen,..
ali če toplinu i žar držati satima...

Pitanje je jako dobro, izvrsno čak. Ovo s mrtvim pravednikom, zagrcnuo sam se s kavom zbog tebe. Moram do grada, kad se vratim počinjem odgovarati. Možda netko započne i prije.
Pitanje je dobro.

Naravno da ima načina, osim ovoga što je vuk spomenuo, da si pitanje postavila prije nego sam išao možda bi ti poslikao takve komade drveta-u svakom slučaju, prepoznaš, kvrge, drva guste teksture koja sporije propadaju na suhom drvetu, to zaista dugo drži vatru, stvara jaki žar koji dugo tinja.Imaš li mogućnosti dva velika trupca jedan gotovo do drugog kada se vatra u sredini razgori dugo će polako gorjeti, mi smo znali zimi kada smo rušili drva zapaliti takvu vatru, polako je gorjela i drugi dan doći na posao još je znali biti toplo.Sličan način je i finska rakovalkea.


Jaki žar možeš prekriti i mahovinom ili zemljom uz minimalan dotok zraka na dnu i vrhu, tako da će unutra dugo tinjati.To nisam probao, ali tako se nekada prenosila vatra u recimo limenci.

Eto sve su već odgovorili. Dodao bih još da se varta nije prenosila samo u limenci (način o kokjemu govori mario) nego i u tuljcima od kore. Princip je isti.
Dodao bih još da suhi izmet pasećih životinja (krava, konj) dugo i pouzdano tinja, satima. Kad ti zatreba plamen, pokrivaš tinjejuće mjesto nekim lako zapavljivim materijalom (npr. travom) i lagano pušeš. Ovako raspiruješ vatru i iz drugih načina gore opisanih.

Znam da dosta toga znaš, pa ovo nisu info. samo tebi usmijerene, nego i drugima koji nemaju puno iskustva s vatrom.

Sestra moje žene je prvi put u dvadeset i nekoj pokušala zapaliti vatru. Stavila je tri klade u peć, krsnula šibicu, prislonila plamen na kladu i čudom se čudila, zašto to ne gori. To je bilo samo tri godine unazad.

znam kakva su to drva na koje mislite..ona koje bi jako tesko rascjepali, jel tako? ta su obicno kvrgava, da da znam na sto se msili ovdje

zanima se sad prekrivanje vatre zemljom ili mahovinom u slucaju kise, jakog vjetra? jer ako nas iznenadi kisa ode nam vatra, jel tako momci?! i ovo sa limenkom mi se cini strasna stvar

Ako nakrcaš vatru s puno drveta, onako pravu hrpu čak je ni kiša neće ugasiti.
Također je možeš zaštiti tako da na tu naslaganu hrpu drveta staviš zelene grane, i napraviš pad kao što ima indijanski šator. Kiša će se slivati sa strane, a zbog dobre temperature vatre, ono što propadne unutra će ispariti i neće gasiti vatru.
Tu ti je količina drveta jako bitna stvar.

malo drvo je napisao/la:Ako nakrcaš vatru s puno drveta, onako pravu hrpu čak je ni kiša neće ugasiti.
Također je možeš zaštiti tako da na tu naslaganu hrpu drveta staviš zelene grane, i napraviš pad kao što ima indijanski šator. Kiša će se slivati sa strane, a zbog dobre temperature vatre, ono što propadne unutra će ispariti i neće gasiti vatru.
Tu ti je količina drveta jako bitna stvar.

yes yes yes!!!! to te ja pitam!!!
ijuhuuuuuuuuuu!!!
jel to isto stima i kod jakog vjetra ..hm....tada bi se upalile dodatne grane