Jos malo nozeva

Pozdrav kolege.Evo mene opet sa novim projektima.Iako su sasvim dobro ispali ipak se tu podkrala jos poneka greska.Tako da traganje I dalje traje.
Da krenem sa podacima.
Mali skinner radjen od testere za drvo.Bilo je dva komada jedan je pukao skroz jer sam namerno kalio u vodi sve,pa I ovaj drugi.Znao sam da moze doci do toga,al ja ipak to uradio.Nece se vise ponoviti.
Drska je ona kombinacija dva razlicito obojena drveta iz koje sam vec ranije otvarao neke teme,medjutim odustao sam od krivog spoja pa sam presao na ovaj ravni kosi.Drvo je inace orah I jasen.Medjutim jasen je poprimio prljavstinu od smirglanja drske tako da sada izgleda prilicno musavo,a trebao bi biti skroz beo.U medjuvremenu sam pronasao nacin da skinem dobrim delom ovu prljavstinu,al je kasno bilo za ovaj.Tako da je ispao tako.Intarzija je od dobre stare aluminijumske zice.Malo je na jednom motivu kriva,to je stoga sto sam na ovom nozu presao na drugu metodu umetanja zice koja se ispostavila dosta laksa,ali na tom pogresenom I prvom motivu se potkrala greska dok nisam svikao.Posle je islo ko po loju.Zakovice iliti pinski na popularnom nozarskom jeziku su takodje od domaceg aluminijuma.Inace noz bi bio veci,al toliko je imalo materijala.
Aj malo sada i da kazem koju dimenziju.
Ukupna duzina 163mm
Drska je dugacka 94mm
Sirina joj je na najsirem,pozadinskom,delu 28mm
A debela je nesto manje od 18mm,tako da u stvari dodje prilicno vitka,znaci sportski gradjena;)) 
Secivo je siroko mal jace od 36mm
A debelo 2.5mm
Posto nema nista bez slika evo I njih




Tako da mu to dodje to sto se skinercica tice.Sad da predjem na drugog malca.
On je radjen od turpije za metal.Ali posto sam takodje sasvim namerno kalio u vodi I on je pukao skroz,pa sam ga ja preoblikovao.Dakle skracen je.Ali posto je voda bila toliko stresna za njega malciceje napukao I sa strane ali je pucija I plitka I kratka,dodje negde na sredini seciva,tako da mu nesmeta nista.Gotovo da se I ne poznaje.Drska je kao sto se vidi kombinovana iz drveta I prohromskog bolstera I tih par prstencica do njega I aluminijuma od kog je I zadnji prsten, kapa ili kako god.Ima malo I intarzije na kraju koja je u vidu prstena od takodje onog gore dobrog starog aluminijuma.Drvo je orah I to res pecen.Zato je I dobio ovu ovako tamnu boju.Medjutim zbog tog pecenja se poprilicno stvrdnuo I postao krt pa je ovaj deo gde je kao neki duborez(mislim napred)trebao da bude intarzija,medjutim pocelo je to sve da se krza I ja odustanem od toga I uradim duborez.I pozadi je trebao takodje da doje jos jedan prsten,ali mi je drvo puklo,pa zato I ova stepenica na kraju.Mada sam mogao da je sredim ovako mi se ucinilo nekako zanimljivije.Ako se pitate kakav je ono znak na secivu,e to je moj znak.I u buduce ce biti,bar nadam se na svim narednim secivima.Sem ako nesto ne predvidjeno ne pokvari plan.Inace su to moji inicijali.Pocetna slova imena I prezimena samo na staroslovenskoj azubci ili ako me secanje dobro sluzi,glagoljici.Dakle ZA.
Aj sad I ovde malo dimenzija.
Duzina ukupna noza je 177mm,dakle malo je duzi od prvog
Duzina drske 103mm
Njena debljina je 16mm,dakle I ova je sportski gradjena.Iz toga se moze naslutiti da se I menI vise svidjaju sportski gradjene “drske”. 
Sirina seciva je 25mm
Debljina 4.5mm
A evo I ovde malo slika








Malo I u paru


Pa valjda mu je to to.Kao I obicno svakakvi komentari su dobro dosli,pa I bezobrazni. Pozdrav
Zlatko

Kolega imate odlično oko za detalje, čestitam na predivnoj prinovi!

Tražiti ovdje greške može samo majstor osobno,meni izgledaju savršeni...

Ajoj Zlatko   :8 uistinu fasciniraš

Bravo Zlatko, naklon do poda!
Uvijek nešto novo tražiš, isprobavaš, bojažljivo nam predstavljaš....a imaš što pokazati....stvarno!
Ovo je krasno omjetničko djelo, čak i da se dočepam jednoga, pitam se bi li ga koristio.... 
Mislim, mi svi volimo noževe.....ali ovome ne bi odolio nitko.... 

Oba su lijepa, jedinstvena i zanimljiva, ali skiner mi je bombončić....nema vepra koji ne bi poželio biti oguljen baš ovakvim...a ni druga zvjerad mu ne bi prostila....

Hoćeš li im napraviti i futrole?

Svaka cast majstore oba su prelijepa,pogotovo prvi,jako mi se svidja.Mozda malo da je bilo korigovati nitne pri ugradnji ali sve u svemu za 10.
Pozdrav

@miles.Hvala. 
@Fratt.Hvala:D 
@chumaman.Hvala,drago mi je. 
@puls.Hvala kolega.Al zasad sam jos bojazljiv,al nadam se da cu tu nesto promeniti u buduce.A planiram da im uradim i futrole.Samo nisam bas siguran kad.Jer trenutno nemam kozu,a od toga nameravam da ih uradim.Al mislim da cu je nabaviti skorije,bar se nadam.Hvala jos jednom. 
@Fagus.Hvala. Nitne su takve jer sam ih zakivao pa su zato malcice izgubile idealan krug.Ali i tu sam sve bolji i bolji samo mi treba malo jos prakse.Nepotrebno je to zakivanje,al nekako ja kod nozeva sa nitnama sve nesto podrazumevam i to zakivanje.To mi nekako ide jedno sa drugim ili bolje reci ne ide jedno bez drugog.Ali znam nije idealno,planiram da to sve dovedem do savrsenstva,a cini mi se da polako popravljam jedno po jedno.

Zlatko - ja uzmem one al.sipkice od antene i kada ih ugradjujem na noz uvijek ih ostavim da vire oko 2 mm od drske drveta na obe strane,predhodno rupe dobro namazem epoxiem,provucem sipkice i ostavim da se osusi,kasnije ih osjecem na zeljenu duzinu,poravnam turpijom i udaram lagano cekicem svaku od njih 4-5 puta tek toliko da se podju siriti.Posle ih zbrusim sve (visak) odnosno poravnam sa drskom i ostane od njih savrsen krug.Nadam se da sam ti pomogao.
Pozdrav

Fagus,hvala na savetima.Veoma cenim kada covek zeli pomoci.Mada ovo je jednostavna stvar i ja bih dosao do toga.Tako sam i ja znao da treba,medjutim ja sam ovde poprilicno tukao.Tj. tih 1mm ili mozda malo manje-vise nisam siguran, koje sam ostavio,slicno kao ti,ja sam ocukao.Tj.tada sam vec poceo da cukam.Nitna se nije malo rasirila vec poprilicno.Ali znam da je nepotrebno.I verovatno cu u buduce raditi kao ovo ti sto radis.Hvala na savetu.Pozdrav.

Zlatko šta reći nego nadam se da češ mi jednom raditi dršku za jedan moj nož, bila bi mi čast posjedovati jednu ovako izrađenu dršku. Bravo!

Sa zadovoljstvom za tebe Tomislave. 

O kolega, pa svaka cast, poceo si opako primjenjivat svoju vjestinu duboreza koja ovdje strasno doprinosi zavrsnom izgledu.
Bravo jos jednom, od ova dva biram drugi i zbog osrice i zbog duboreza

Htio bh te pitati kako si dobio ovako nepravilan uzorak u udubljenjima ovog tamnog oraha, jel to čekirano?

Hvala kolega Zoki.Steta da ga ne primenjujem kada vec umem. 
Tomislave to je neka vrsta cekiranja,a ima ih nekoliko.A u stvari se radi obicnim siljatim predmetom,silom ili cem slicnim.I tacka se.Cilj je da istakne dubinu.Istu svrhu i cekiranje ima na ovakav nacin,kada se radi pozadina.

Zlatko ovo je SAVRŠENO! slozija bi se sa Plusom, pitam se bili ih koristija kad su ovako unikatni..

"problem" sa šmirglanjem jasenovine mi je skroz oke,,sad je jasen po meni dobija dusu na skineru;)

pozdrav i samo naprid sa radovima..

Hvala flok. 

Drške su impresivne! Svaka čast.

Hvala. 

Zlatko je moj prijatelj, pa buduće komplimente možete slobodno meni slati. Hvala.

Svaka čast Zlatko, ide to tebi fino, a bome i imaš oko za detalje.
htio bi ti reći da se pustiš zakivanja pinsa, jer u današnje vrijeme epoxija, to je potpuno prevaziđeno, a riskiraš kalanje drveta i potencijalno lošu estetiku i deformaciju pravilnog kruga pina. Samo moje mišljenje, a znaš štao kažu za njih...
Nego de malo pričaj o tom kaljenju u vodi?

ivo je napisao/la:Zlatko je moj prijatelj, pa buduće komplimente možete slobodno meni slati. Hvala.

Istina.Mada jest da mi nije prijatelj vec VELIKI PRIJATELJ,sasvim je tacno.I ja se slazem sa predlogom. 

Siga,hvala.Slazem se sa tobom u potpunosti,al nekako me vuklo.
A sto se kaljenja tice evo kako je to islo.Prvo sam i za turpiju i za taj celik od testere uradio po tri probne male plocice sa namerom da utvrdim gornju visinu temperature kaljenja i vreme zadrzavanja,prateci naravno rast zrna i tvrdocu sa turpijom.Medjutim imam ono stablo preradjenog ulja i to nekih sigurno 10-tak kilograma,pa me mrzlo da ga podgrevam iz vise razloga.Najveci sto ima da potrosim uglja koliko i za jedan ili cak dva noza dok ga ne zagrejem.Mada i tu sam tek kasnije shvatio(posle zavrsenog posla)da sam preteravao sa tim grejanjem.Mesto nekih 50-60 stepeni ja isao do kljucanja.Koji mi je djavo bio neznam.A normalno do kljucanja jos kada je napoljlu -10 ili -15 treba podosta vremena.I ja ovog puta iako je bilo toplo vreme odustanem od ulja i predjem na kofu vode koja mi stoi stalno tu.Bar da sam je maknuo,mozda bi me onda mrzlo da je donesem. Kako god ja te probne komade kalio u vodi.Al moz zamisliti da ti prcvoljci nisu nijedan pukli tada.I ja pomoslih,ma ovo moze i u vodi.Medjutim kada sam uzeo nozeve oni se raspucali samo tako.Jedino ovaj mali skiner ostao ziv i neozledjen.Ove sam morao da preradjujem.Normalno zao mi bilo da bacim komade kada su ,cinimi se veoma lepo okaljeni.I tako uz skracivanje i preoblikovavanje napravim ovakve kakvi su sada.Inace temperatura za gotovo oba celika je bila bezmalo identicna.Kada sam digao temperature do maksimuma,tj.do momenta kada zrno pocinje da raste tu sam stao i izabrao temperaturu za nijansu nizu.Medjutim na toj izabranopj sam sada sa jednim komadom merio vreme zadrzavanja do rasta zrna i ustanovio da tacno posle(cinimi se kako se secam,al da se nebih secao ja sam to zapisao za svaki slicaj)dakle,koliko se secam,2,5 ili 3 minuta zrno pocinje da raste.E u tom momentu ja ga bucnem u vodu.U toj svoj proveri samo ostaje jedno pitanje nereseno.Da li je to bas prava temperatura tj.da li bi zadrzavanjem na nekoj jos malo nizoj dobio istu tvrdocu sa istom kolicinom otpoljenog ugljenika u austenitu i drugih elemenata ,ako ih ima?Mislim da na nizoj temperaturi ne bi doslo do zakaljivanja uopste ili vrlo malo.Al boim se da su to toliko male nijanse da bez neke ozbiljnije opreme,mislim na pirometar,nebih mogao da saznam sigurno.Znam recimo da celik od te tirpije koju sam ja koristio nije imao skoro nikakvu tvrdocu na nizim temperaturama.
Mada ima tu i razugljicenja.Mislim da se ono bogami javlja i to solidno.Taj ugljenik migrira u vatri prilicno brzo.Tako da mi se desilo(bar mi se to ucinilo)da ovaj nozic mali pre obrade ,na pocetku dok je jos bio veci sa spoljnih strana,a posle popustanja imao je smanjenu tvrdocu.Primetno turpija ga hvata.Medjutim kada sam to parce odlomio,pa obradio oblik i skinuo sa svih strana deo materijala da bih ga sredio ,primetio sam kao da mu se tvrdoca povecala.Il se meni ucinilo.Znaci samo je jedno po sredi objasnjenje.Spoljni delovi,mozda za jednu desetu ili manje su izgubili mali deo uglejnika.Je...em li ga.
Eto.To bi bio jedan poduzi iscrpni izvestaj o mom iskustvu sa vodom.Drago mi je da te zanima.Al mozda nesto i neradim kako treba,pa bude i ispravki i sa tvoje strane ili nekih drugih iskusnijih majstora.Mada mislim da ne.Hvala jos jednom i na pohvali i na interesovanju.Pozdrav:D 

kako si pratio temperaturu vatre, i dali si u kojem trenutku primjenjivao magnet, koji je kako sam ja shvatio općenarodni alat za utvrđivanje dobre temp. Ma Moja razmišljanja idu u smjeru motorno ulje - sporo hlađenje, voda - brzo hlađenje i što je između? meni je materijal 1075, a kažu da se cijela serija kali u ulju, a kad postaviš pitanje hamona, kažu da bi cijela serija 10xx trebala dati dobar hamon, e sad dolazi paradox - hamon u ulju ne ispada dobro, mutan i razliven, (zaključak za hamon mora biti brže hlađenje) japanci kale u vodi i ništa im ne fali, a sigurno ne znaju točan kemijski sastav one grude tamahaganea...
ako ja zakalim 1075 u vodi hoće li valjati ili ne to je pitanje? ameri kažu da kale u posebnom ulju za kaljenje koje se zove "Parks 50" koje je nejeftino i nemoš ga nabavit kod nas, a na seriji 10xx daje super hamone.

siga je napisao/la:kako si pratio temperaturu vatre, i dali si u kojem trenutku primjenjivao magnet, koji je kako sam ja shvatio općenarodni alat za utvrđivanje dobre temp.

Moze tako da se kaze,ali istina je da kada nemas pirometar onda mora magnet.Iz mog iskustva celik za turpije,kao i ovaj drugi sto sam koristio,ali i kosuljica lezaja,mogu da kazem da je temperatura gde magnet nehvata niska za kaljenje njih.Mora se jos podici.I to bogami podosta,za cini mi se turpiju i ovaj od testere pogotovo.Davno sam kalio noz od tanjira tanjirace,tu cini mi se i koliko se secam otprilike u momentu kada magnet prestane da hvata moze da se kali.Na forumu ima nekih oprecnih razmisljanja.Neki kazu,da nekazem ko,da moze i niza temperatura ako se kali u vodi.Ali to nemoze da bude logicno.Samo na jednoj temperaturi se desava austenizacija potpuna,ali nije ona najbitnija,mnogo je bitno kolika kolicina ugljenika i legirajucih elemenata ce biti rastvorena u njemu.Ako se drzi na odredjenoj temperaturi i tacno odredjeno vreme svi ti elementi ce se maksimalno otopiti u austeniti sto je veoma bitno za kranju strukturu zakaljenog celika.Ako tih elementata ima manje ostace vise zaostalog austenita u celiku ili pak neceg drugog nisam siguran,glavno nece se stvoriti martenzita dovoljno,bice i drugih primesa.A on i cementit su jedino dobri.Ostalo nevalja u celiku,pogorsava mu svojstva.Bar koliko sam ja do sada naucio na ovim forumskim casovima i raznim knjizicama sa interneta.A sto se ovog hamona tice.I ja sam cuo informaciju da je bolji u vodi.Ali rizik je od pucanja poprilican.E sada ima tu fazona kako izbeci to,bar se meni tako cini,al treba to sve istestirati dobro pa tek onda davati neke zakljucke.Ovako je samo neka teorija.Celik puca zbog naprezanja pri kaljenju,da racunamo da je ostalo dobro odradjeno.Najjaca su u vodi.I najkriticniji period je pri obrazovanju martenzita,koliko se secam.Jer je njegova zapremina veca podosta od ostalih struktura pogorovo austenita.Ali mozda ako bi se koristilo neko kaljenje u dva sredstva voda i ulje mozda bi se izbeglo to pucanje ili da se prilikom dolazenja do momenta kada treba kaliti ,znaci svi procesi difuzije su zavrseni maksimalno,mozda je dobro sacekati da se celik malo hladne,nestavljati ga odmah u vodu.Ali cekati do temperature kada dolazi do promene austenita.A to je negde malo vise od one na kojoj magnet nehvata,ako nije i ta temperatura.I onda u vodu.Neznam ovo samo naglas razmisljam.Treba probati.A ja to zaboravio da isprobam,a nije toliko komplikovano.Sto se Japanaca tice ,mislim da je taj njihov celik jednostavnije strukture, pa je zato mozda lakse njegovo kaljenje.A takodje on ima i bas podosta uglejnika.A za maksimalnu tvrdocu dovoljno je 0.7.Dakle mozda oni zato negreju do kraja,kao sto se i vidi na klipovima vec do one kao crvenaste boje.Ali tu se verovatno otopi tih 0.7%ugljenika i opet imaju odlicnu tvrdocu.E sad struktura neznam.Uh sada sam nesto izfilozofirao podosta boim se da sam nesto i lupio.Voleo bih da cujem i misljenja nasih majstora o ovome sto pricamo.