Sezona gliva

Nebi zeleo da me Adept i zeleni pogresno razumeju!!!
U nekim stvarima se u potpunosti slazem sa njima,ali mislim da je Adept malo preterao sa oprezom,naravno iz najbolje namere (da ne bude zabune).
Ne znam koliki je procenat ljudi u Hrvatskoj koji se godisnje otruje,a nedaj Boze umre od trovanja gljivama,znam da je u Srbiji zabelezen poprilican broj (u odnosu na "bezazlenost").
Nikakav gljivar vam nije potreban koji ce vam uzimati pare radi nekakvih izmisljenih kurseva!
Kao mali sam,imam kucu na planini Tari, uz dedu isao i ucio koje su jestive,a koje ne i zatu jednu sezonu sam naucio kojih 5 vrsta gljiva mogu ubrati i pojesti!
Nisam ja nikakav genijalac,dovoljno je da vam neko pokaze u par primera!
TACNO je i ono sto Adept kaze,postoji nekoliko slicnih vrsta gljiva i ljudi se mogu prevariti,pa samo iz tog razloga nebi preporucivao uciti iz knjige!
NAJBOLJE vam je da idete uz vase stare i nikakvi gljivari vas ne mogu poduciti bolje!
Jos jedna bitna stvar je da NE UNISTAVATE otrovne gljive,jer i one imaju svoju svrhu i lucevine koje su bitne za zemlju!!! Takodje,kad jedete gljive izbegavajte piti alkohol!
Za one koji nisu sigurni u neku pecurku, IZBEGNITE je,najbolji savet!
Da me niko pogresno ne shvati,jer mi nije to namera vec samo dobronamerna razmena misljenja! Pozdrav svima!

Kada velim gljivar - mislim na nekoga tko se razumije u gljive. Osobno nisam ni lipe nikome uzeo za podučavanje o branju gljiva, a neznam niti jednog jedinog poznavaoca gljiva koji za takve stvari naplačuje - niti sam čuo za njega. Opreza nikada dosta i opreznost je uistinu majka mudrosti kada su gljive u pitanju. Ovo za alkohol nikako ne vrijedi za sve gljive, a apsolutno se slažem kako nejestive vrste gljiva ne treba uništavati. Nisi pogrešno shvaćen Pathfinderu - sve pet.

Ok,drago mi je prijatelju da me nisi pogresno razumeo!
Naravno da ima takvih ljudi,bar u Srbiji,koji navodno davaju nekakve kurseve?!?!? mos misliti
Alkohol i gljive....slazem se sa napisanim,iskren da budem mrzelo me da pisem zasto,koje i zbog cega. . .pa je valjda lakse bilo napisati da ih ne treba mesati zbog sokova iz pojedinih gljiva....
Moja majka recimo sme jesti samo sampinjone i lisicarke (ako se ne varam i vi ih tako zovete),a sve druge vrste za nju su trovanje....onda mozes da zamislis kad im dodje sezona,a ja se nadjem na planini sta moram da radim

Nikad čuo da netko naplačuje da nekoga upozna sa gljivama. Sve radim gratis i još ispečem i roštilj te dajem cugu

ako radis rostilj gljive nisu ni potrebne

Oooo, griješimo, i to debelo :migg:
Rijetko što je bolje od gljiva na roštilj

ne volim ja bas gljive nikakve

dman je napisao/la:
a kako ih cuvas? obaris ih pa ih ostavis u teglu ili sta?

Očišćene gljive možeš jednostavno zamrznuti.
Možda je najbolje prvo ih staviti u kipuću vodu na par minuta, nakon toga ih ohladit (u hladnoj vodi),ocjediti i onda smrznuti.
Velik broj gljiva (npr. smrčke) je najbolje čuvati osušene. Ima puno metoda.

dman je napisao/la:
a vi koje vas nisu vasi dedovi ucili, od koga ste naucili koje su jestive,a koje otrovne gljive?

Meni je prijatelj pokazao jednu gljivu (Viiln klinčac - Maraimsus oreades) koja raste u velikim količinama na jednoj livadi,
i njih smo skupa nabrali i on ih je pripremio na luku dok smo bili na noćenju za 1. maj i to me oduševilo.
Nakon toga sam shvatio da ima jako puno gljiva, ja nemam pojma o njima, a volio bih naučiti.
Polako sam krenuo u šumu i donio doma nekoliko vrsta gljiva koje sam uz pomoć posuđene knjige probao determinirati (bez puno uspjeha).
Malo po malo i počeo sam primjećivati bitne detalje po kojima sam mogao odrediti u koji rod spada neka gljiva.
Ali nisam se usudio samostalno probati neku novu gljivu.
Poznajem 5-6 ljudi koji znaju ponešto o gljivama i uvijek bih barem dvojicu ili trojicu pitao za mišljenje i ako se njihovi odgovori poklapaju sa onim što sam ja iz literature zaključio, tek tada gljiva može u tavu (ako i onda).
Nabavio sam još malo literature, pa malo na internetu i uz puno pređenih kilometara po šumi, broj jestivih vrsta se povećavao.
Usput sam stupio u kontakt sa Gljivarskim društvom Našice i sada mi je proces učenja puno lakši i gotovo svakodnevno upoznam novu gjlivu ili naučim nešto o nekoj već poznatoj.
Nikad, ali nikad nisam pojeo gljivu u koju nisam bio 101% siguran da je jestiva (više puta od jednom).
Treba početi i mada je to u početku teško (jer sve gljive u početku izgledaju isto) u svakom slučaju se isplati, jer i kada nema gljiva čovjek je zadovoljan samim time što je u šumi.

Pre neki vikend, vodio sam svog 6-godisnjeg sna u prirodu, u planinu. Kako je nekoliko prethodnih dana bila bas vrucina, vecina vrsta gljiva je bila u raspadu sem nekoliko belih (obicnih onih, neznam kako se zovu - kod nas ih zovu ljutarke). Skupljali smo lekovito bilje za caj i jeli pecene pecurke i skakavce. Bilo super. Klinac se odusevio....

[img:df93]https://2img.net/r/ihimizer/i/pec2.jpg/][img=https://2img.net/r/ihimizer/img33/644/pec2.th.jpg[/img:df93]

[img:df93]https://2img.net/r/ihimizer/i/pec1s.jpg/][/img]

Kod nas je to Mlječnica , Pprenjača paprenog je okusa kada je sirova ali zadržava tu paprenost i kada se ovako ispeče na roštilju ili kamenu, tavi!
meni nije posebno dobra mada volim ljuto!

Ali dobro je to što se uči mlađe na ovakve stvari! :bog:

Prekrasno je vidjeti gljive ovako pečene na vatri. Svaka čast.
Kod mene u šumama Paprenih mliječnica (Lactarius piperatus) ima doslovno na tone, ali ni meni kao ni Luksi nisu nešto posebno, a baš je šteta jer ih ima stvarno puno. Čuo sam da ih je najbolje pripremiti na roštilju ili na žaru, baš tako kako ste vi to napravili, ali to još nisam probao. Morat ću jednom.
Pozdrav.

U kućnim uslovima čini me se da su bolje na ulju nego na skari (ispadnu mekše, manje žilave), pri čemu gube ljutninu (mogu se pre spremanja i prokuvati). Još preko njih dodam kačkavalj i šunku Izvanredna alternativa gradskoj ishrani baziranoj na kupovnom (GMO) mesu, aditivima i konzervansima. Posebno zbog toga što nema anikakvu otkupnu vrednost, berači pečuraka je bukvalno šutiraju... (naravno, svaka čast lisičari i vrganju)
Ove u prirodi su mi bile posebno ukusne, ni trunčicu ljute (možda zbog toga što je nekiloko dana bilo vrućina pa su izgubile sočnost, a možda i zbog dugog pečenja na usijanom kamenju pored vatre). Moj sin bi sigurno osetio,jer ne voli ljuto.... I skakavci su bili super (kako reče moj sin mami, koja se zgražavala :''Mama, kao neki smoki ....''
Ako sledeći vikend bude lep idemo opet, sa više opreme u prirodu, i nadam se da ćemo naći i Sunčanice...

Oooooo, pohane sunčanice - daaaa - jako dobro - jako dobro

Ove godine sam već pronašao nekoliko Sunčanica, ali samo par komada jer njihovo vrijeme tek dolazi. Pogotovo sada kada se ova vrućina malo smanjila, a bilo je i nešto kiše, ko zna...
Sunčanice su prve gljive koje sam probao na roštilju i zaista su odlične.

Sad sam se zagrijao za sunčanice, sutra bih mogao obići neka mjesta gdje inače rastu, možda me iznenade. Ako ne bude njih, bit će kukuruza za kuhanje i ja opet zadovoljan.

Slikice pliz :bog:

Gube na kvaliteti kao i sve druge namirnice koje stavljaš u zamrzivač.

Neke sušene gljive malo namočiš u vodu i pripremaš kao da su svježe, naravno da su svježe uvijek finije, ali zimi ili kada je ovakva suša nije loše. Po meni su sušene gljive ipak najbolje za juhe ili dodatak jelima, nešto kao začin. Moj bratić obožava kada se u grah stavi komad sušenog vrganja.

Sušenje je, po meni, najbolji način prezervacije gljiva.
Gube vodu i ostaje čista esencija. Ukoliko su držane kako treba, mogu trajati i dulje od godine dana (meni toliko traju ametistne lisičke koje osušim, a posebno crne trubače koje sušim i meljem i koristim kao začin zbog intenzivnosti okusa). Pripremanje jela sa sušenim gljivama je meni ultimate gušt, ali treba obratiti malo više pozornosti jel daju više svog okusa. Prvo ih rehidriram u mlakoj vodi, a tu vodu kasnije dolijevam u ono što kuham. Fantazija
:bog:

Smrznute, sušene, kisele... manje važno. Užitak branja i uživanja u konzumaciji po volji pojedinca u dobrom društvu to se računa.
Na sunčanici sam naišao ali su bile u lošem stanju. Čekam ih strpljivo...

Ljudi gljiva ima u šumama i to u velikim količinama, ljudi uz cestu prodaju!

Stari od moje cure je nabrao punu košaru Rujnica ili Blagvi za koju se još kaze da je knez među gljivama!

Takvu količinu gljiva, dakle 5- 6 kg nisam nikada vidio!

Nabrao je i oko 25 kg vrganja u okolici Petrinje!

Vidjevši to draga i ja uputili smo se do našeg mjesta gdje uredno odlazimo brati Vrganje!

Unatoč prolomu oblaka i velikoj kiši, brali smo gljive i pokisli do kože!

Ali isplatilo se!

Oko 3 kg mladih vrganja i oko 1kg malo starijih!

Ljudi u šumu po " šumsko meso " :bog:

Evo današnjeg ulova!

Posebno me veseli Blagva!

Vidio sam na stotine starih vrganja u raspadajućem stanju!
Trebalo je doći koji dan ranije!





malo lijepih vrganjčića!

I jedno vrlo neobično mjesto za stanište vrganja, uz rub korita šumskog potoka!



:bog:

Ne razumem se toliko u pečurke tako da bežim od jarko obojenih pečuraka, osim vrganja, lisičare, ljutarke i eventualno sunčanice... Evo ove smo samo slikali, tj. moj sin ih je slikao:





Evo i ovu smo samo ubrali i slikali (nije imala prsten):

Blagva, kod nas zaštičena gljiva.

ako nekome treba, na sljemenu ih sve puno

Evo, nakon 4 dana Like skupio sam podosta slika (nisu sve koje imam, ali većina)...pa evo, vi odlučite što je a što nije jestivu. Prepoznao sam jedino kapitalce vrganje, puhare i bukovaču.

djuro110kv je napisao/la:Slika vrijedi više od tisuću riječi...
Velika gnoištarka (Coprinus comatus) slikana 19.04.2010.






Ovako izgleda kada jako ostari i počne se pretvarati u tintu.

ima ove gljive dosta kod mene