Odrzavanje aluminijskog posudja ??

Pozdrav svima, malo sam pretrazival forum al nisam naisao na doticnu temu ili raspravu o ovome, dvoumio se da postavim pitanje u temi "JNA cuturica" ali si mislim mozda svi ne prate tu temu, a netko zna koji koristan savijet pa ajmo s novom temom.


Dakle imam stariji set posudja (cajni, tavica, lonac) aluminijski naravno, dobar je i nekak mi ga zal otpisat mislim si da nije jos vrijeme ...

Dakle mene konkretno zanima dali ima neko sredstvo, nesto prirodno da nije na bazi kemija, otrova itd. ali da polira aluminij/kovine i da se poslje moze normalno hrana i pice spremat na tome, bez nekog rizika, i da ne ostavlja okus u ustima ??

Skeptican sam po pitanju purol paste, raznih kreda za poliranje itd. a posudje je matiralo s vremenom, aluminij fleke dobil ko da je oksidiral (staro preko 30 god)


Svaki savijet, komentar i kritika dobro dosli

Imam i sam alu posuđa,od JNA portzija pa do kamperskog posuđa koje smo kupovali u Yugi od Poljaka.
Koristim ga još uvijek i isto je izgubilo sjaj tj sada je mat- sivkaste boje.
Ne vidim razloga poliranju osim estetike.
Normalnim pranjem s det. za suđe ili na terenu kombinacija pepela i hladne vode posude služe svrsi bez problema.

@madWez, tvoje suđe jest oksidiralo, pa neka je. Aluminijev oksid manje reagira sa hranom nego aluminij sam, tako da će ti to suđe manje mijenjati okus hrane nego kad je bilo novo. Poslušaj maxinin savjet i uživaj.

Hvala na odgovorima, al nije mi vrag dao mira pa sam malo unutarnje povrsine di se kuha presao sa bijelom zubnom pastom (ne one sarene gel) , procitao na jednom forumu da je neko plastiku poliral sa njom i da je odlicno ispalo, pa sam probal i skinulo je fleke, a sama povrsina je sad gladja, nije sjajna i dalje je mutno/mat siva ... manje bu se hrana mozda ljepila, i lakse se bude pralo ??

Nekak sam vise mislio radi pranja nego estetike, hm morat cemo isprobat

Baš sam htjela pokrenut pitanje tog aluminijskog suđa, al vidim već ima ova tema. Našla sam na internetu ovo:

jutarnji.hr je napisao/la:Aluminij je odličan vodič topline, lagan i praktičan, pa je posuđe izrađeno od njega idealno za prženje i pečenje, dugo kuhanje i kratko pirjanje. Loša strana je to što ispušta u hranu aluminij koji je opasan za zdravlje, a ispuštanje metala je posebno intenzivno u dodiru s kiselim namirnicama, poput vina, rajčice ili limunova soka. Lijevani aluminij je nešto stabilniji od običnog tankog aluminijskog posuđa, no zbog tih štetnih svojstava danas se za izradu posuđa sve češće koristi nova varijanta tog materijala - tzv. anodizirani aluminij koji je nereaktivan i dugotrajniji je od običnog. No, ogrebete li ga ili oštetite, aluminij opet postaje reaktivan, pa stoga hranu u takvom posuđu nemojte miješati metalnim i oštrim priborom, a za čišćenje nemojte koristiti žicu.

* Savjet: nije preporučljivo pranje u perilici za posuđe, a najbolji način čišćenja je da aluminijsku posudu napunite vodom u koju ste dodali sok nekoliko limuna i kuhate još 15-20 minuta nakon što voda zakipi.

Meni se to aluminijsko suđe sviđa jer je lagano, a ovo anodizirano je prilično skupo. S druge strane, djeluje mi slabašno, kao da je za jednokratnu upotrebu, kao da će se izvijat i možda progorit koja rupa na pravoj vatri vani. Bi li mi netko objasnio kako je kuhati u tome? A što se može poduzeti protiv ovog "metalnog okusa" i "ispuštanja otrovnih oksida"? Što bi se moglo staviti unutra umjesto alu-folije, prilikom kuhanja?

Najbolje ne stavljati ništa a pogotovo ne aluminijsku foliju. Običan aluminij se može ispolirati sa vodobrusnim papirom i to tako da se krene sa gradacijom 200 a završi sa 2000. Može se ispolirati do visokog sjaja ali jako dugo treba "žuljati. Tako ispoliran može dugo držati sjaj dovoljno ga je ponekad istrljati sa vodobrusnim 2000. Osim estetike ne vidim nikakvu svrhu toga.

Po meni tko voli visoki sjaj neka si nabavi inoks suđe.Lakše ga je održavati jedino je malo teži za nošenje.

Anodizirani aluminij nije ništa novo, radi se o tome da je postupkom forsirane anodne oksidacije u kiseloj sredini na površini formiran sloj aluminijevog oksida (Al2O3), koji bi se i tako i tako formirao (ako ga vi ne biste poliranjem uredno skidali), samo bi duže trajalo, a vi biste se usput trovali aluminijem. Postupak je odavno poznat pod nazivom "eloksiranje". Prednost eloksiranja nad prirodnom oksidacijom jeste ta da se brzo dobiju deblji slojevi Al2O3, a različiti elektroliti omogućavaju različite boje prevlaka. Dakle, ne polirajte oksidirano aluminijsko posuđe, jer ćete se aluminijem trovati sve dok opet ne oksidira. (Ja, doduše, nisam baš upućen u trovanje aluminijem, ali znam da kvari okus hrane - kod starih, oksidiranih aluminijskih posuda to e puno manje, ako uopće, osjeća). Aluminijsko posuđe se ne pere u mašinama ponajprije zbog toga što grubim pranjem gubi oksidni sloj.

Mislim da nas nebi trebalo zabrinjavati aluminijsko posuđe, at all .. Onoliko koliko kuhamo u njemu kod jednodnevnih ili višednevnih boravaka u prirodi je u biti zanemarivo 'trovanje' česticama aluminija koje posuđe ispusti u hranu. Naime radi se o nekih 1-2 miligrama (ili do 6 miligrama prema više izvora istraživanja) apsorbiranih u hranu, što je ustvari bezopasno, jer je prema nekim studijama u organizam zdravstveno dozvoljiv unos od 50 miligrama dnevno .. dakle, prema tome bi bilo sasvim bezopasno, što se naprimjer nikako nemože reči za posuđe prevučeno slojem teflona, a koje je pak svakodnevno sveprisutno u upotrebi .. ima jedan kratak članak o štetnosti teflona ovdje, a evo i linkić vezan uz aluminij, ovdje.

Hvala, RubberDuck, znači mogu kupit ono jeftino obično aluminijsko suđe. Jedino za vatru treba nešto drugo, mislim da ovo ne može na vatru, nego samo oznad plamenika ili onog fuel goriva i sl.

Nema na čemu .. nego .. može ti i to suđe na vatru .. samo bi ju bilo dobro malo 'obuzdati' kak bi se reklo .. odnosno .. bolje da ti velim kak to izviđači rade kad smo u prirodi !  
Prvo si izabereš mjesto za 'campfire' i odrediš veličinu ložišta već prema broju ljudi koji su s tobom, mi obično iskopamo udubljenje u zemlji, tako da ga pred odlazak sa tog mjesta možemo zatrpati, uvijek se držimo 'Leave No Trace' načela!  
Napraviš ložište toliko veče da ti u to proširenje stane planirano posuđe koje misliš koristiti za obrok, (razlog tome je taj da kad vatrica 'proizvede' dovoljno žara, taj žar povučeš na mjesto gdje si napravila proširenje i da ti suđe nebude na otvorenoj vatri na kojoj se definitivno bude začađilo, a kako si negdje u prirodi mala je mogučnost kvalitetno ga očistiti pa tako spriječavaš da ti i ostala oprema u koju i kraj koje češ pospremiti suđe na kraju ne 'preuzme' malo te čađe na sebe, osim toga .. ipak se malo udaljiš od otvorene vatre pa je 'ugodnije' spravljati obrok.)
Nadalje, dakle, 'barataš' samo sa žarom .. kojeg onda po potrebi možeš staviti i na poklopac posude, ukoliko je to potrebno, a i uvijek možeš vrlo jednostavno 'povući' novi žar sa glavnog vatrišta pod i (ili) okolo posude.
Osobno .. uvijek nosim običnu 'plehnatu' tavicu sa dužom ručkom jer je metalna, lako se očisti, a za ispeči nešto nabrzinu, nema boljeg alata, a može se objesiti na ruksak izvana .. alu posuđe koristimo za pripremu neke kuhane hrane, i grijanja vode, za čaj ili caffe .. juhice nam baš i 'neidu' .. hehe  .
Još nešto .. imamo odličnih iskustava sa pripremom obroka u alu foliji, a vrlo je jednostavno i praktično .. sastojke obroka staviš na jedan komad folije skupa sa začinima, zamotaš/zapakiraš čvrsto, da se ne rastvori folija, staviš na žar, pričekaš 10-30 minuta, ovisno o namirnicama unutar folije ( recepti ), izvadiš iz žara, rastvoriš 'paketić' koji ti ujedno postaje tanjur i to je to .. poslije pospremiš ostatke u vrečicu za odpatke koju imaš u ruksaku, zatrpaš ložište i kreneš dalje svojim putem.
Nažalost nemam baš niti jednu slikicu postupka pripreme svega ovdje navedenog, jer nam je to 'Dobar dan' pa mi nikad nije palo napamet slikati faze .. a gle, na kraju ..   glad je glad .. ne .. kome pada napamet slikati u tim trenucima .. hehe .

E hvala, ovo sa žarom je super ideja. Ma našla sam na netu da je talište aluminija 660,3 °C pa sam zato mislila kako ću, a ovo sa žarom mi odgovara, pogotovo ako moram nešto miješati. A ja mislim radit čajeve, juhice, pa čak i rižu s grahom ili lećom, šta ja znam, a mislila sam potpuno sasušit povrće (mrkvu, brokulu i sl.) i onda složit gotove porcije skupa sa začinima u vrećice (npr porcija riže, porcija juhe i sl.).
E sad, šta poslije jela, da li se to suđe pere deterdžentom, kako se čisti ako ostane nešto priljepljeno, ako nije dobro strugati po tome. Vidim da se u tim kompletima prilažu neke spužvice za pranje, ali ne znam da li se time mogu dobro očistiti ostaci hrane.

Beskučnica u prirodi možeš spremati hranu ribu meso i povrće u aluminijskoj foliji tako da sve zamotaš ufoliji a potom u ilovaču.Naložiš vatru da dobiješ dosta žara razgrneš žar staviš hranu u sredinu i zagrneš sve sa žarom kako se žar polako sagorijeva meso se peče a povrće pirja kada nestane žare klopa je gotova.Možda ti prvi puta ne uspije ali drugi puta češ znati koliko žara trebaš za kuhanje.Sretno i obar tek.

daj si malo vremena i pogledaj sve njegove epizode, naucit ces puno toga pogotovo oko spremanja hrane u prirodi, pokazuje i princip pecenja mesa kako je kolega objasnjaval u rupi, na vrucem kamenju i zatrpavanjem sa pjeskom zemljom itd. jakooo poucno i zanimljivo

dakle Ray Mears Wild Food mislim da imas 5 epizoda, evo ti link na prvu Uzivaj, jer je Ray majstor i pol

ok hvala, ali treba i nekad jušno, a ako odem na malo duže u prirodu, recimo koji mjesec ili koju godinu, onda ću potrošit zalihe alu-folije

Samo sam naveo jedan od primjera kako ja znam pripremati kada  sam vani u prirodi neda mi se nositi jako puno stvari.Ali umjesto folije može poslužiti i lišče naše autohtono zajedmo sa zemljom koja ti služi kao peka.Samo pazi koje lišće stavljaš.

mamac za pecanje je napisao/la:umjesto folije može poslužiti i lišče.

Ovo znam iz raznih dokumentaraca, ali obično prikazuju ljude iz afrike ili južne amerike gdje ima onog ogromnog lišća, mislim da je od banane il tako nečeg; a koje se lišće kod nas može koristiti, kad je sve neko sitno, a ono malo krupnije je ili pikavo ili dlakavo ili peckavo?

Možeš sa lozovim listom javorov bukov imaš još širokolisnih jestivih biljaka koji ti mogu poslužiti za zamatanje ikao začin.Poslažeš ih u dva tri sloja onako da se preklapajuto sve zavežeš sa koncem ili sa sa mladom korom da se ne raspadne.Dok se ne usavršiš.I ja sam se dosta mučio pogotovo kad sam radio nabrzaka onda baš zapne i neče.

Možeš i u komušini tj lišču od kukuruza, odlično je ... al najbolje nabavit fino jedan set alu posuđa i mirna si

madWez je napisao/la: ... al najbolje nabavit fino jedan set alu posuđa i mirna si

i meni se tako čini, bolje nego tražit lišće  

dobro je oboje, samo zavisi tko sta voli, i naravno u kakvoj se situaciji nalazis, lisce i ostale stvari iz prirode ces koristit u nekakvoj survival situaciji ako se nedaj boze nadjes, jer naravno neces imas posude nikakve ... a kad planirano ides u prirodu zasto ne ponjet malo luksuza i imat set posudja uz sebe i kvalitetno i bezbrizno spravit klopicu i uzivat u prirodi

Još me samo zanima ČIME ću "baratati" žarom, da ga npr. stavim gore na poklopac posude?

lopaticom, dal je prava ili improvizirana nebitno

ili ak te ne pece ili boli mozes i rukom  

madWez je napisao/la:Možeš i u komušini tj lišču od kukuruza, odlično je ... al najbolje nabavit fino jedan set alu posuđa i mirna si

Sa ovime se slažem, a kaj se lišća tiče ubjedljivo je najbolja vinova loza.