Kvantifikacija kvalitete noževa?

Kada se netko odluči primjerice kupiti pušku, tada će mu prodavač reći kako ta puška sa xy modelom municije ima toliku i toliku izlaznu brzinu, da na određenoj udaljenosti zrno pada xx cm, da je kinetička energija tolika i tolika itd. Uglavnom na temelju svih podataka osoba koja kupuje pušku točno će znati što od nje može očekivati, te će u odnosu na svoje potrebe i financijski status donijeti odluku o eventualnoj kupovini.

S noževima je pak neka druga priča. Na tržištu je masa noževa raznih dimenzija, oblika, za različite namjene pa između ostalih i noževi za preživljavanje. Ali, zapravo ne postoji konsenzus oko toga što je točno takav nož, kakve kriterije treba zadovoljiti. Ne postoji nekakav indeks kvalitete, koji bi sa nekakvom standardiziranom baterijom testova bodovao performanse noža za određene karakteristike kao što su npr. lateralna fleksibilnost, otpornost na trošenje, sposobnost držanja oštrice, lakoća oštrenja, otpornost na koroziju itd.

Dobre temelje su postavili ameri unutar svoje nožarske zajednice, tamo je uvjet ulaska u zajednicu sa svojim nožem proći nekoliko testova uključujući savijanje oštrice pod 90 stupnjeva i 2x cijepanje drvene fosne 2x4 inča nakon čega nož ne smije imati nikakvih oštećenja i dalje treba brijati..



Evo kako izgleda jedan ABS Journeyman test (obratite pažnju kako se oštrica vratila u prvobitni položaj nakon savijanja pod 90 stupnjeva! )


Veliki zagovornik ovakvog koncepta je Ed Fowler koji je za svaki novi postupak toplinske obrade ili nekog postupka pri izradi noža testirao nož do potpunog uništenja, slao uzorke u laboratorij na mikrografiju itd..Nakon toga bi uspoređivao dobivene rezultate sa onima koje je dobio nekim drugim tretmanom i tako bi imao dokaz o superiornosti jednog retmana nad drugim, te bi znao kakve noževe dobiva određenim tretmanom. Jedan od njegovih češćih testova je jednostavno rezanje užeta od manile na drvenom stolu gdje broji koliko rezova može napraviti, što je vrlo objektivan test jer uže je uniformne debljine i sastava (problem može biti oštrina noža prije početka testa, ali da se i tome doskočiti da je koliko toliko ujednačeno). Tako ako jedan nož napravi 500 rezova a drugi 200 to ipak nešto govori o reznim sposobnostima.

Danas se po katalozima noževa najčešće spominje tvrdoća noža po rokvel c skali, ali to baš i ne daje nekakvu predodžbu o tome koje su mogućnosti tog noža, jer dva noža iste tvrdoće od istog čelika, a različite veličine granula (kristalita), postići će drukčije rezultate na testu rezanja a vjerojatno i fleksibilnosti. (dokaz za ovu tvrdnju možete pogledati ovdje.

Zaključno, možda će se jednoga dana u katalozima kraj noževa nalaziti rezultati koje je dostigao određeni nož na nekom testu, te će se tako znati koje su mogućnosti svakog pojedinog noža. Ovako kupac odlučuje na temelju vrlo skromnih i opskurnih informacija nekolicine entuzijasta koji su eventualno testirali neki model noža te utvrdili neke karakteristike. Sve ovo možda djeluje malo pretjerano prosječnom korisniku noža, ali vjerujem da se s gore navedenim slažu ljudi kojima je priroda posla ili način života takav da se lako mogu naći u situaciji gdje će im možda život ovisiti o nožu, a tada se loša kvaliteta može skupo platiti..

Djomla mogu ti reci da si sistematizovao i lepo napisao ono sto se i meni dugo vrti po glavi !

Nadam se da nece biti mnogo oftopic ako ovo sagledamo i iz još jednog ugla:

Noževi od kamena ili kostiju desetinama hiljada godina, sve do danas jako dobro obavljaju svoju funkciju zahvaljući kvalitetu "kontrukcije" izuma.

e sad, sveto trojstvo: cena, kvalitet i težina.
ova tri parametra su obrnuto proporcionalna. Na žalost cena i kvalitet ne rastu linearno. Drugim recima za 10% kvalitetniji prizvod nećemo platiti 10% više već 300% više, a za 20% kvaliteniji 1000% višu cenu.

Masom možemo značajno povećati otpornost a da cena ne raste exsponecijalno.

Čaroban nož i savršen materijal na žalost ne postoje mada marketing to stalno pokušava da nam kaže.

Možda je odgovor u onome sto se u vojsci zove TTZ (Taktičko Tehnički Zahtev) za neki proizvod, ili jednostavnije receno namena nekog proizvoda za pretpostavljene uslove i zahteve na koje ta oprema treba da odgovori. Armije imaju vrlo rigorozne zahteve i standarde za svaki deo opreme, i tetiraju kako ti rece do unistenja uzorke iz svake serije da bi je dozvolile za upotrebu u jedinicama.

Dobra stvar je što proizvodjaci vojne opreme podesavaju tehnološki proces proizvodnje tako da serije ne budu vracene, a milionki ugovori rakinuti. Dobro je i to što su serije za armije jako velike što znaci da su procesi proizvodnje stabilni , a proces kontrole kvaliteta optimizovan (mala mogucnost pojave škarta).

Noževi koji se rade u malim serijama mogu biti problematični upravo zbog troškova kontrole kvaliteta. Verovatnije je da se kod malih serija desi da jedan komad bude dobar a da drugi pukne prilikoma pada na zemlju. Naravno i ovo je moguce izbeci ali se zato cena eneormno povećava.

Uobičajno je da se prema statističkom uzorku pojedni komadi uzimaju iz procesa proizvodne i testiraju, lome do uništenja kao u slučaju noževa...

Potoje uredjai kojima se mari statička,dinamička izdržljivost, žilavost, elastićnost, otpornost na habanje,.... to sve nisu nepozananice u mašinkoj industriji i gotovi svi delovi u mašinama se podvrgavaju ovakvim testiranjima.

Cela pričao otpornosti materijala je nauka za sebe pa je laiku prilično teško da tumači rezultate tih merenja.

Dobra stvar je da industrijski procesi podeseni za velike vojne serije prave i noževe za nas civile (valjda) i da su takvi noževi srazerno jeftiniji u proizvodnji što su serije veće bez gubitkka kvaliteta ili varijacije kvaliteta.

Zaključak bi mogao biti:

Dobro odrediti zahteva koji ce se nalaziti pred nožem i uvećati ih za 20% (tepen igurnosti). Ako preteramo u zahtevima i njiovoj širini dobicemo izuzetno težak i (ili ) skup nož.

Lično bih uvek izabrao proizvodjača koji radi taj model u velikim serijama i za vojsku.

Naravno uvek na umu treba imati moć marketinga i činjenicu da će bilo koji nož od bilo kog čelika odraditi 99% stvari za koje se nož koristi, te da je uzasno mala verovatnoća da se nađemo u situaciji kada bi taj 1% moga da bude značajan.

Druga je stvar što smo svi mi u manjoj ili većoj meri obični napaljeni potrošači koji daju potporu industriji opsena i fikcija, optereceni potrebom za prestižem i "izuzetnošću".

explode je napisao/la:
Druga je stvar što smo svi mi u manjoj ili većoj meri obični napaljeni potrošači koji daju potporu industriji opsena i fikcija, optereceni potrebom za prestižem i "izuzetnošću".

Tako istinito! Sve dok ljudi ne promijene način vrednovanja noža, neće se ništa posebno promijeniti. Onako odokativno rečeno, mislim da je većini ljudi kad kupuju nož estetski dojam na prvom mjestu (svjesno ili nesvjesno), o funkcionalnom aspektu se baš i ne može puno razmišljati kad proizvođač osim tvrdoće i vrste čelika ne daje druge informacije.

samo da napomenem da niti jedan proizvođač oružja ne daje parametre izlazne brzine, energije, parabole, itd navedene gore u textu jer sve te performanse ovise o streljivu koje proizvodi nekoliko stotina firmi u svijetu a proizvođači ni približno ne isprobaju sve vrste streljiva u svom oružju. neki od tih podataka se ipak mogu pronaći ali zahvaljujući proizvođačima i testerima streljiva koje pojedine tvornice streljiva daju za svoje proizvode.

pozdravljam kategorizaciju kvalitete noževa ali ni približno na način na koji to rade gore u videu.
prva bedastoča je ta da se nož uopće ne savija ni približno pod 90 stupnjeva kako je to navedeno nego se debela cijev u konačnici nalazi pod tim kutem. savijenost samog noža u tom slučaju ovisi o širini cijevi i debljini ručke noža i drastično je manja od navedene.
nije ista stvar savijati pod sličnim kutevima oštricu dužine 30 cm ili 8 cm, također rezanje fosne nije jednako zahtjevno za veliki bowie nož ili za mali EDC.
iako ovakvi testovi mogu ukazivati na solidnu kvalitetu nekog artikla oni nikako ne mogu biti referenca za konačnu ocijenu kvalitete.

explode
koristim različitu opremu raznih proizvođača a kroz život koristio sam puno i artikle iz vojnog asortimana raznih vojski.
slažem se s tobom u potpunosti da je proizvodnja tih artikala optimizirana i da su greške u serijama svedene ne minimum.
općenito mislim da su široko rasprostranjeni i po dobru poznati proizvodi i najpouzdaniji no ne bi se složio da su artikli iz vojnog asortimana kvalitetni, odnosno napravljeni su da budu pouzdani za to za što su u osnovi namjenjeni i na samom rubu praga kvalitete da takve zadaće izdrže.
dobar primjer je nož od kalača koji je realno smeće a proizvodilo ga je valjda 10 tvornica za najveće vojske svijeta. dakle on je dobar za nataknut na cijev i nekoga piknuti ali nije za ništa drugo. da se tu i u najmanjoj mjeri mislilo o kvaliteti doradili bi ga još malo što bi ih u konačnici koštalo samo malo više ali bi vojnik na frontu imao pouzdan i svestran alat.
no taj je nož napravljen sa najvećom mišlju ka uštedi što je pravilo za sve vojne artikle.
1. neka bude jeftino
2. neka služi svrsi toliko koliko mora da se ne potrga, da vojska ne mora kupovati dva puta istu stvar.

Uglavnom je točno-osim neke posebne opreme-ali to nije bit. Međutim-postoji nekoliko sječiva koje je vojska preuzela skoro gotove. Najpoznatiji je Mark 2, poznatiji kao KA-Bar (iako ga je, kako se danas zove Union Cutlery, Ka-bar najmanje proizveo za vojsku), a proizvodili su ga i Union Cutlery, PAl, Case, OntarioKnifeCompany (i danas za američku vojsku), te valjda jedan od prvih survival noževa, USAF survival knife, koji je minimalno prerađen Marblesov lovački nož -također su proizvodili razni, najviše Camillus i OKC.
I Mark 2 je prvotno bio lovački nož.
Čitao sam čime se vojska vodila kada su uzimali lovački nož Union Cutlery (Ka-Bar) -"da može izdržati sve što prosječnom vojniku padne na pamet raditi s nožem, a nije za to namijenjen-od kopanja, otvaranja sanduka, konzervi, cijepanja (tada još nije bilo batoniranja), itd.
I još uvijek se proizvode i prodaju-a ima korisnika koji su ih dužili u Vijetnamu, pa rade.
Ono čudo za Kalašnjikov nije nož, ne znam, to je nešto tužno.

mariobab je napisao/la:
Ono čudo za Kalašnjikov nije nož, ne znam, to je nešto tužno.

američka vojska je i po mojim iskustvima ipak malo iznimka i slažem se s tobom mariobab oni su u svoje redove uvrstili i već neke ranije dokazane artikle, ali po mojim saznanjima to je sve u manjini u odnosu što se sve koristi u vojskama svijeta.

mislim da su realni testovi noževa samo oni koje napravimo sami ili naši poznanici sa sličnim potrebama i sličnim ili većim iskustvom.

NAVIGATOR je napisao/la:
mislim da su realni testovi noževa samo oni koje napravimo sami ili naši poznanici sa sličnim potrebama i sličnim ili većim iskustvom.

Da, ali problem je kod takvih samostalnih testova što nisu standardizirani tj. što nisu definirana neka pravila pri testiranju, pa će tako svako dobiti drugačije rezultate koji će onda međusobno biti potpuno neusporedivi.

Ali, npr. kada bi se na forumu definirao jedan jednostavan test držanja oštrine, na način da se kaže: - test se izvodi rezanjem konopca od manile promjera 2cm, na drvenoj podlozi od te i te vrste drveta. Nož prije testa mora biti oštar da s lakoćom brije dlake s ruke. Rezanje se izvodi sve dok je nož u stanju prerezati konop. Cijeli test se snima i posta na forum...

Na taj način bi se mogli međusobno uspoređivati rezultati i iz njih izvoditi neke zaključke, npr. taj i taj čelik s određenom t.o. je bolji od neke druke t.o. i sl.

To je youtube fora sa manila užetom a pogotovo jdavis kojega kolko primječujem jako jako puno ljudi prati na forumu i čak i kopira doslovno stvari koje on radi

Tipa struganje boje sa noža ko neki dan predstavljeno na forumu.

Btt

@djomla, imaš pravo ali ima tu previše xy stvari da bi bilo tako jednostavno.

Npr. morao bi se točno znat pod kojim je kutem oštren nož, dali ima mikro mikro sekundarni ili ne dali je "ugrubo" oštren pa stropan ili samo oštren ili ....

A druga stvar di ćeš u svakodnevnoj upotrebi rezat "manilu"?

Ja već duže slažem jedan pokazni test ali nikako da ga dovršim pa postam

Mislim da bi trebalo rezat "svakodnevne" stvari ali dostupne svima...

ikarus je napisao/la:To je youtube fora sa manila užetom a pogotovo jdavis kojega kolko primječujem jako jako puno ljudi prati na forumu i čak i kopira doslovno stvari koje on radi

Tipa struganje boje sa noža ko neki dan predstavljeno na forumu.

Btt

A druga stvar di ćeš u svakodnevnoj upotrebi rezat "manilu"?

Ja već duže slažem jedan pokazni test ali nikako da ga dovršim pa postam

Mislim da bi trebalo rezat "svakodnevne" stvari ali dostupne svima...

Ne znam tko je jdavis, ovaj test s manilom radi Fowler. Uopće nije poanta u tome hoće li se u praksi ikada rezati manila, stvar je u tome da je ona jednakog sastava, jednakog promjera i da ju je lako nabaviti(barem amerima). Ako ćeš rezati nešto tipa drvo, povrće, voće i sl. tada će rezultati varirati zbog npr. različitog smjera vlakana ili postotka vlažnosti kod drveta, različite dozrijelosti voća i tvrdoće.. Znači treba imati materijal koji je jednake veličine, jednakog sastava, da djeluje abrazivno na oštricu (da test ne traje cijeli dan) i da je materijal lako dostupan.

Konačna svrha takvog testa je da bude ponovljiv te da svima omogući da naprave test u jednakim uvjetima...

ikarus je napisao/la:
ima tu previše xy stvari da bi bilo tako jednostavno.

Npr. morao bi se točno znat pod kojim je kutem oštren nož, dali ima mikro mikro sekundarni ili ne dali je "ugrubo" oštren pa stropan ili samo oštren ili ....

S jedne strane je to problem, a opet s druge bi rezultati pokazali čiji je način oštrenja najefikasniji, koji profil oštrice je napravio najviše rezova...

NAVIGATOR je napisao/la:samo da napomenem da niti jedan proizvođač oružja ne daje parametre izlazne brzine, energije, parabole, itd navedene gore u textu jer sve te performanse ovise o streljivu koje proizvodi nekoliko stotina firmi u svijetu a proizvođači ni približno ne isprobaju sve vrste streljiva u svom oružju. neki od tih podataka se ipak mogu pronaći ali zahvaljujući proizvođačima i testerima streljiva koje pojedine tvornice streljiva daju za svoje proizvode.

pozdravljam kategorizaciju kvalitete noževa ali ni približno na način na koji to rade gore u videu.
prva bedastoča je ta da se nož uopće ne savija ni približno pod 90 stupnjeva kako je to navedeno nego se debela cijev u konačnici nalazi pod tim kutem. savijenost samog noža u tom slučaju ovisi o širini cijevi i debljini ručke noža i drastično je manja od navedene.
nije ista stvar savijati pod sličnim kutevima oštricu dužine 30 cm ili 8 cm, također rezanje fosne nije jednako zahtjevno za veliki bowie nož ili za mali EDC.
iako ovakvi testovi mogu ukazivati na solidnu kvalitetu nekog artikla oni nikako ne mogu biti referenca za konačnu ocijenu kvalitete.

Tačno je da proizvodjac oruzja ne daje podatke brzne zrna za streljačko oružje (jer su ona poznata na onovu standarda za tipove oruzja, ali kada se radi o poebnim vrstama i te kako navode sve perfprmanse) , ali je isto tako tačno da svaka (iole ozbiljna) armija veoma rigorozno i "na sve i svašta" testira svaki komad vojne opreme i naoružanja. Dakle ne samo da ce izmeriti brzinu metka na izlazu iz cevi vec ce imati statističku raspodelu brzina na uzorku ne manjem od 3000 metaka za svako ispitivanje, na ko zna koliko serija municije i proizvodjaca od kojih nemrava da je nabavi, rasipanje na meti i na temeraturama od -X0 do +Y0, sa statistikom otkaza, sa novim i korištenim komadima oruzja,.... i to sve po u napred pripremljenim standardima koji se prave na onovu TTZ-a. Veoma detaljno i skupo labaratorijko ispitivanje sa izvestajem od nekoliko stotina stranica za svaku seriju koja se prima. Dakle vojnik ne dobija u ruke ništa što nije odobrio neki TOC (Tehnički opitni centar se to npr. zove u Srbiji). Inače ta kuća ne da vrši samo ispitivanje gotovih proizvoda, već vrši i razna ispitivanja tokom samog procesa proizvodnje u fabrici. I to ne samo za oruzje vec i za obuću, odeću,... za konac kojim se ušiva dugme na vojničkoj košulji! Zamislite da serija konca bude loša i da se cela jedinica postane raskopčana tokom juriša

Sigurno je da se vojni noževi testiraju i na savijanje kao sto se to vidi na snimku, ali to ne radi mišićavi baja, već posebna mašina koja meri opterecenje tokom savijanja i iscrtava grafik sila - ugib iz koga se vidi ne samo ugao nego i zona i obim elastičnih i plastičnih deformacija, grafik zamaranja materijala, možda histerezis petlje,.... dakle vrlo kompleksno ispitivanja koja daju odgovore i na to npr. koliko puta morate opteretiti nož X silom da bi on pukao, pa onda nije isto da li ga savijate samo u jednu ili i u drugi stranu (čuveno R iz otpornosti) pa kako koji sloj na to reaguje, pa u kom delu preseka se stvara kritični napon,.... i bla,bla,bla.... koga bas zanimaju detalji nek samo prelista neku knjigu iz mašinskih materijala i otpornosti, možda i iz upravljanja kvalitetom procesa, i shvatiće da testovi sa you tubea nisu u stvari ništa.

Ni na jednom sajtu ozbiljnog proizvodjača nećete videti klip gde nabildani baja nateža cevku u šrafštoku nego cete eventualno videti neki grafikončić nekog labaratorijskog ispitivanja na dinamo mašini (npr Fallkniven). E sad da se pojavite u ime neke armije za kupovinu 300 000 komada ne bi ste ni gledali ponude bez ozbiljnog detaljnog labartorijskog izveštaja sa više desetina grafika i tablica.

Inače si potpuno u pravu da savijanje noža ne mora da govori apolutno ništa o njegovom kvalitetu, jer bi onda najbolji bio dugačak nož od kartona.

NAVIGATOR je napisao/la:

što su u osnovi namjenjeni i na samom rubu praga kvalitete da takve zadaće izdrže.
dobar primjer je nož od kalača koji je realno smeće a proizvodilo ga je valjda 10 tvornica za najveće vojske svijeta. dakle on je dobar za nataknut na cijev i nekoga piknuti ali nije za ništa drugo. da se tu i u najmanjoj mjeri mislilo o kvaliteti doradili bi ga još malo što bi ih u konačnici koštalo samo malo više ali bi vojnik na frontu imao pouzdan i svestran alat.
no taj je nož napravljen sa najvećom mišlju ka uštedi što je pravilo za sve vojne artikle.
1. neka bude jeftino
2. neka služi svrsi toliko koliko mora da se ne potrga, da vojska ne mora kupovati dva puta istu stvar.

vidi, neki oficiri opišu za sta nož nameravaju da koriste njihovi vojnici, vojni inženjeri na osnovu toga definišu standarede u obliku brojeva i formula. Ekonomski sektor raspiše tender za nabavku i u njega ubaci inzenjerske formule. Na osnovu najpovoljnije ponude čiji proizvod ima numeričke karakteritike navedene u tenderu bira se dobavljač.

Tačno je da je za vojsku bitan i svaki dolar i svaki gram težine. jer ako uštedite dolar po vojniku u armiji od milion vojnika na primer, to znači da mozete tim parama opremiti još par stotina vojnika, a kako uštedite po jedan gram to znači 50 000 metaka više ispaljenih ka protivniku. drugim rečima svaka ušteda na novcu i težini jača vašu vojsku. Ali isto tako, jedn sitnica kakva je vec pomenuti konac za prisivanje dugmadi na košulji može daleko više urnisati borbenu spremnost vojske (zamislite da u borbi svim vojnicima otkinu svi dugmici ) a kamoli nož.

Druga stvar je što ni nož ni ašov nemju više značaj kakav su imali nekada. Nekada su oni imali značaj jednak ili čak veći od puške. Pa im se takva paznja i posvećivala. Danas više nema rovova, nemajuriša , a ako ih i ima onda rovove kopaju buldožeri a za blisku borbu se koristi pištolj, mada je i automatska puska sasvim mala i zgodna i za tu namenu. Današnjim vojnim noževima smeši se sudbina sablji koje su danas stvar tradicije i protokla. Najverovatnije će ih u bliskoj budućnosti zameniti neku multi alati da ne kažem švajcarski (vojni) nožići.

Nož JNA sa "kalašnjikova" ima sasvim drugačiji zahtev od bajoneta iz prvog svetskog rata. Od starog bajoneta se očekivalo da prevashodno bude koplje a od novog da budu klešta za sečenje bodljikave zice pod naponoom. I mnogo cete se razočarati ako im zamenite namene.

Ako mi Djomla dozvoli da se nadovežem na njegovu ideju, predložio bih da mi, sa foruma napravimo jedan TTZ (taktičko tehnički zahtev) za neše outdoor potrebe pa da vidimo kako bi izgledao optimalan nož. U prilici sam da za nekoliko noževa koja udju u uzi izbor obezbedim "stručno uništavanje" na osnovu koga ćemo dobiti naučne karakteritike i parametre (uz izostanak statistike i verovatnoca osim ako nemamo na raspolaganju dovoljno velik uzorak za uništavanje )

Moj TTZ bi na primer bio ovakav:

u prirodi bar 95% vremena samo nosim nož, pa mi je bitno da mi je zgodan za nošenje, da mi ne zapinje tokom hodanja, penjanja, da mi ne landara, da me ne zulja dok nosim ranac, da mi ne ispadne ako zapnem za neko žbunje. dakle ovo je zahtev za velicinu noža i futrolu.
od 5% ostalog vremena 70% koristim za seckanje i pripremu hrane, guljenje korenćića, čišćenje puževa, žabljih bataka,... 10-15% bih rado koristio za kopanje (podanaka) kada bi postojao takav materijal za nož, 5-10% za sečenje pritki i granja za bivak, tronožac za kuvanje, štapova za pešačenje, deljanje nekog kočića ili kuke, sečenje kanapa... 10% za pripremu potpale feder (ili fire) stickova,... Nekada mi je zgodno da mogu da ga koristim kao dleto da bih probusio koru drveta i izvadio sok.







P.S.

Ako mi kažete da za kopanje postoji asov (ili zasiljeno drvo ) a za rezanje grana testerica ili sekira sloćiću se i samim tim značajno možemo redukvati zahteve noža.

Ranije sam cepao drva (A1) ali energija uložena u takav vid aktivnosti nije adekvatna dobitku , čak mi i lomljenje grana za potpalu prestvalja nepotreban gubitak energije i vremena. Ubacim u vatru celo drvo pa ga pomeram.

@explode slažem se sa tvojim postovima u večini stvari ali postoji jedan problem kod strojnog testiranja u razlici između njega i stvarne situacije...



I ovoga





Ima ih još dosta...

@Ikarus

istina

ali ovo nije mašina za ispitivanje dinamičke čvrstoće nego udarne .
tehnologija ispitivanja materijala omogucila je svemirske letelice, a kamoli ispitivanje jednog komada čelika sto je u svari nož.

mlaćenje toljagom možda jeste atraktivnije i bolje u marketinske svrhe , ali je ono u biti ipak samo mlaćenje.

Pogledajte kakva se danas tehnologija koristi za ispitivanje karakteristika čelika.
i budite sigurni da ozbiljne armije svaki deo vojne opreme prouštaju kroz njih.

evo linka jednog od proizvodjača mašina za ispitivanje,


http://www.directindustry.com/prod/zwick/dynamic-and-fatigue-test-systems-15660-59875.html

http://www.directindustry.com/prod/zwick/dynamic-and-fatigue-test-systems-15660-59875.html




a ovako izgleda jedan od najjednostavnijij rezultata ispitivanja koje ove mašine daju i na osnovu kojih se zaključuje o osobinama nekog materijala.

http://www.google.rs/imgres?hl=sr&sa=X&biw=1280&bih=656&tbm=isch&tbnid=_XFFrIcTEUQviM:&imgrefurl=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0142112310002112&docid=M0PbOyaa20wUrM&i

http://www.google.rs/imgres?hl=sr&sa=X&biw=1280&bih=656&tbm=isch&tbnid=2SfiNA4t9xLDLM:&imgrefurl=http://www.scielo.br/scielo.php%3Fscript%3Dsci_arttext%26pid%3DS1516-143920020

i ovi podaci se odnose isključivo na materijel, dakle ne ukljucuju oblik i demenzije.


evo jednog linka za one koje interesuje metodologija ispitivanja otpornosti materijala.
dakle mnogo, mnogo više od batoninga i brojanja rezova na manila konopcu...
hiljade veoma pametnih i uskostrucnih ljudi je radilo decenijama na problemu koji mi pokušavamo da ovde rešimo uz pomoć
štapa i kanapa ( u bukvalnom smislu)

http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0142112310002112

mislim sa ste otiši pre daleko što se tiče ispitivanja, nož je najkompliciranija jednostavna stvar na svijetu

a što se tiče držanja oštrice Ankerson radi jako dobre testove,
ima te i na youtubeu,

evo jedan s bladeforuma

Ranking of Steels in Categories based on Edge Retention cutting 5/8" rope

Nitko ne osporava validnost, točnost i moć laboratorijskih testova. Ali po treći puta, zamisao je stvoriti jedan jednostavan ponovljivi test dostupan svima koji bi bez uništavanja oštrice dao barem aproksimaciju kvalitete u segmentu zadržavanja oštrine..

djomla slazem se sa tobm...ali nitko od nasih forumskih proizvodjaca nozeva nebi izdvojio jedan primjerak za testiranje.....


po meni bilo bi odlicno kada bi se izdvojio jedan proizvod i bar kad je neko okupljjanje da se sa njime reze i da bude u upotrebi da se malo isproba.... jer kod nas vecinom nozevi se prevrte po rukama i vrate...

ne govorim sada o batoniranju i savijjanju i neznam ni ja kakve sve egzibicije nego onaj rad za sta nam noz zaista treba...