jablanovača (agrocybe aegerita)

šetajući po šumi naletim na gomilu ovih gljiva koje su rasle na polutrulim panjevima jablana, i naberem jedno 5 kila.... definitivno jedna od najboljih gljiva koje sam probao, naročito na roštilju, a mogu da se peku i u rerni...
e sad najbolja fora sa njima je što je to vrsta najlakša za gajenje. dovoljno je da pomiješate starije primjerke i komade panja na kom su rasle sa piljevinom, slamom il zemljom, nakvasite i ako uslovi (temp., vlažnost i svjetlo) budu odgovarali, za koju nedelju možete očekivati prvu berbu...
da napomenem da rastu samo na panjevima jablana i topole, što na truli a viđao sam i na panjevima starim par godina. imaju ukus sličan bukovačama, ali samo donekle, a jede se samo šešir jer je drška dosta žilava.
evo detaljan opis koji sam ukrao sa jednog sajta (pipe da se ne mogu zamjeniti sa otrovnim vrstama što je kako kontam tačno no ipak budite oprezni ako niste sigurni....):

Jablanovača (Agrocybe aegerita | Pholiota cylindracea)
razred-Fungi / klasa-Basidiomycetes / red-Cortinariales / porodica-Bolbitiaceae / rod-Agrocybe


© Duško Obradović, Gimnazija "Veljko Petrović" Sombor

KLOBUK
5-18cm, kod mladih visoko i oblo ispupčen, te sivkasto smeđ, kod starijih sve spljošteniji do plitko udubljen, najpre sa celim, kasnije sa iskrzanim, valovitim ili izbrazdanim rubom, te gotovo beo, svetlokrem s nešto tamnijim temenom. Upadljivo suve i vrlo tanke kožice, koja se većinom u odraslih raspukne na polja ili mrežasto nabora (naročito ako nastupi par sušnih dana), često s mrljama boje rđe što potiču od otrusine s drugih primeraka ili od struganja od drvo. Rub podvrnut, pa tup (nadole okrenut).
LISTIĆI
Ravno prirasli, sa zubcem ili malo silazno, sa brojnim lamelulama izmešani, ne gusti, u dnu dosta deblje, nagrižene oštrice, široki 4-7 mm; beli, sivkasti na kraju smeđi, kao rđa, duvan ili čokolada.
OTRUSINA
Boje rđe.
STRUČAK
5-15\1-3cm, najdeblji iznad dna, ispod ponovo uži, gotovo korenast. Uzdužno grubo vlaknast i većinom isprugan. Beo i kasnije odozgo nadole sve smeđiji, ponekad i malo maslinast; od obilja spora kao rđom posut. Pun i kao đon tvrd, zavinut ili čak i vijugav, rado se raspucava u trakama vlakana ili ljuskama. Na preseku pušta proziran bezbojni sok i pod nožem škripi. Pun, pa cevasto do šire šupalj. Dosta visoko nosi jedan uži, no odeblji prsten.
MESO
Dosta debelo, kompaktno i sočno, upadljivo belo u kontrastu sa smeđim listićima; u donjoj polovini stručka često žućkastosmeđe. Ukus ugodan, miris predivan, najpribližnije na mošt i liker istovremeno.
MIKROSKOPIJA
Spore pojedinačno od žutog do smeđeg, izduženo eliptične 8-10, 5\5-6,5µ. Pleurocystide male, 16-18\7-9µ jednom ili dvaput zadebljane.
STANIŠTE I RASPROSTRANJENOST
Na toplijim i osunčanijim mestima na panjevima, deblima i živom drveću, na kontinentu prvenstveno na Salicaceama (topoli, jablanu ili vrbi), na Mediteranu i po ostalom drveću: dudu, lipi, divljem kestenu, pa i makljenu (Acer monpessulanum). U svim republikama, ali ne u svakom kraju. Najviše duž Jadrana, u submediteranskom području i na Baniji. Najviše se isplati tragati za njom duž reka i potoka obraslih topolama i vrbama. Raste najčešče grmoliko, sa po 3-15 primeraka zajedno.
Smatra se da je to gljiva naših južnih krajeva i primorja. Međutim, veoma je česta u okolini Beograda, raste u šumarcima i uz Savu oko Sremske Mitrovice.
DOBA RASTA
IV-XI, na Mediteranu cele godine, otprilike svaka 2 meseca na istom drvetu ili panju.
JESTIVOST
Među najkvalitetnijim gljivama uopšte, posebno ukusna na žaru ili kao ražnjić, zatim pržena i pirjana. Pretvrde stručke treba baciti. Na žalost, ne da se sušiti, jer je crvi vrlo brzo rastoče, ali se ipak sve više uzgaja; iako se prima supstrata i putem spora, vrlo virulentna i otporna prema drugim gljivama, no ubrzo crvljiva.
GAJENJE
Gajenje je veoma uspešno na oblicama ili panjevima, ali i na supstratu. Inkubacija zahteva temperaturu od 24ºC, a može se obaviti na otvorenom ili u prostoriji. Ako panjeve ili oblice zasejemo tokom aprila, već u oktobru možemo da očekujemo prvi rod. Za uzgoj na supstratu mogu da posluže različiti poljoprivredni otpad: pšenična, ražana ili ječmena slama, kukuruzovina, piljevina topole ili vrbe. Bukovu piljevinu treba izbegavati jer ne daje dobre rezultate.
Iz iskustva znamo da je dovoljno zrele gljive izmrviti u vodi i posuti po jablanovom ili topolovom panju. Nakon godinu do 2 preko 30% panjeva će prorasti jablanovačom. Plodovi obično stignu u jesen.
LEKOVITA DEJSTVA
Redovno konzumiranje može biti korisno u lečenju glavobolje, vrtoglavice, mučnine i groznice. Takođe, konstantno konzumiranje može pomoći u sprečavanju raka i tumora. Zovu je čak "lekovitom pečurkom Kine".
NUTRICIONISTIČKE INFORMACIJE
Jablanovača sadrži 8 različitih aminokiselina. U svakih 100g pečurke nalazi se 81.33mg aminokiselina, uključujući 1.75% lizina.
SLIČNE VRSTE
Na njenom omiljenom drveću, pre svega na topolama i jablanima, raste prilično slična, no i u klobuku pretvrda, gorka, posvuda krupno i ušiljeno vunasto-krljuštava razorna čehavka, Pholiota destruens Brondeau. Zahvaljujući svojoj beloj boji, krupnoći, grmolikom rastu, smeđim listićima i u prvom redu mirisu, jablanovača nema drugih dvojnika.

evo i par slika ako usijem da ih ubacim






i zaboravih reći da ako se odlučite za gajenje ove ili neke druge knjige obavezno pogledajte knjigu uzgajanje gljiva od zlatka lisjaka. (možete je u pdf-u skinuti kod mene na blogu)..

ps. evo jedna fotka sa današnje gozbe (malo je lošijeg kvaliteta - fotka, ne gozba):