Postupci u slučaju oluje

Povodom toga da me je maloprije uhvatila oluja u 21:14 otvaram ovu temu .. Na rubu sume DREN
krenuo sam na vikendicu tamo mi je rodbina krenuo sam motorom put je katastrofa al je suh .. presao sam veci dio puta i uhvatila me oluja jak vjetar i grmljavina tamo sam trebo nocit al sam se okrenuo nazad vidio sam kako granje pada.. nie mi bilo svejedno.. na svu srecu uspieo sam se izvuc osto sam mokar al me nie nis pogodilo...

imate li vi slicna iskustva? podjelite ih s ostalima!

Priroda se ne sklanja od nepogode.Naprotiv,lepa je i kada nam demonstrira svoje cudi.
Upravo takve situacije donose najveca iskusenja ljubiteljima prirode.
Samo treba znati kako postupiti u takvoj situaciji.
Prvo proceniti ima li vremena za povratak do kuce.
Ako nema,treba na vreme pronaci ili pripremiti bezbedan zaklon.Vazno je ne izabrati mesto pored visokog drveca zbog groma,ili suvog drveca zbog opasnosti od polomljenog granja.
Zatim voditi racuna da se ostane suv,jer cak i na 15 stepeni se moze ozbiljno stradati od hipotermije.To podrazumeva i eventualnu vatru.
I na kraju mnogo strpljenja,jer nepogode brzo dodju,ali i prodju.
A najlepsi osecaj jeste kad priroda ozivljava nakon nepogode.

bushman je napisao/la:
Prvo proceniti ima li vremena za povratak do kuce.

Zatim voditi racuna da se ostane suv,jer cak i na 15 stepeni se moze ozbiljno stradati od hipotermije.To podrazumeva i eventualnu vatru.

Nije mi se često dešavalo, ali prošle godine na Veliku subotu sam krenuo u šumu po onome što je trebalo biti lijep proljetni dan.Međutim, nisam se ni snašao, smrklo se sa svih strana i prvo hladna kiša, a onda mokri snijeg nošen vjetrom i to tako jako, da dok sam razvukao ceradu i napravio zaklon bio sam gotovo skroz mokar.To i hladni vjetar ohladili su me toliko da sam za kratko vrijeme već teško kontrolirao pokrete od drhtanja, tako da sam vatru zapalio pomoću alkohola koji sam imao za peć od konzerve,što me je grijalo dok nije stalo, a kada je stalo grijao sam se kaskajući kući.

jucer je kod mene bilo takvo predveceje....prekrasno....pred nevrijeme i onda nevrijeme! to su trenuci koje ja posebno volim, iako me sram to reci, jer je valjda neko puknut u glavu koji to voli...
ali, kako vec svi znaju da jesam puknuta, mogu to komot pisati

dakle....pred nevrijeme...kada nebom zavadaju tamni oblaci, kada je sve nesto u zraku u iscekivanju....cak se pred nevrijeme i lisce na drvetu smiri, ptice utihnu.....u onda prvo osjetis hladniji vjetric, lagan...pa jaci, krosnja ogromnog drva pred mojim prozorom samo sto mi ne ude u sobu, jos kad nebo munje zaparaju....
to su definitvno trenuci kada se ja punim energijom u tolikoj mjeri da me tesko natjerati racionalno razmisljati

bura na moru ..ono kad prodire do kosti...ili jugo koji radi ogromne valoveeeee...isuse sva se najezim od ljepote osjecaja...a najcesce imam nesrecu pa ne bude ni bure ni jakog juga kad sam na moru

nevrijeme nikad nece iznanaditi toliko brzo da se ne stigne potraziti zaklon ili napraviti ga..
pa vidi se, osjeti se.....osim ako ignoriramo predznake

Uglavnom neće, međutim to nije pravilo, puno je ljudi stradalo od iznenadnih oluja, čak i onih iskusnih poput recimo pastira.Često se znakovi ne uoče na vrijeme, npr. u šumi.Ljeti može nastati naglo i iznenadno, jer se sve odvija veoma brzo i u višim slojevima, velike temperaturne razlike između gornjih hladnih i donjih vrućih slojeva mogu kada se steknu uvjeti, mogu običan sparni dan učas pretvoriti u grmljavinsko nevrijeme s kišom ili ledom.Digne se u nekoliko minuta i uglavnom ne traje dugo.To je ono kada žene trče kupiti veš, a vani već počinju prve kapi kiše velike kao nokat.Takvo nevrijeme je često veoma lokaliziranog karaktera i prekriva veoma malu površinu.Znakovi postoje, od mirisa, leta kukaca,ponašanja ptica, ali takvi znakovi mogu i ne moraju biti sigurni.

moja iskustva meni govore da priroda tocno odasilje znakove pred nevrijeme, ne govorim o obicnoj kisi, nego bas malo jaceg nevremena, na kisu se ne obazirem, tako da nisam ni obracala paznju
a ja te znakove primam odlicno, mozda bas zato sto obozavam takve situacije

ljudi koji su imali neke prijelome kosti ..
jako dobro osječaju promjene vremena..
na vlastitom organizmu...

eee da vuce, na to sam zaboravila!!oni ga cak predosjete dosta ranije, no ja to nemam ..srecom..

kod mene je juce oluja u 10 minuta dosla kad sam vec izaso na glavnu cestu u daljini jedno kilometar vidio sam kako je munja sastavila nebo i zemlju..i to tocno pored ceste izgledalo je kao da je udarilo u asfalt..

Mene su cesto hvatale oluje(neverini).To kada sam sa svojim bivsim brodom isao na udaljene otoke.
Neverin je nezgodan sto dodje brzo i napravi veliki nered u kratko vrijeme.
Jedan puta sam ostao u jednoj uvali i moj brod je bio izbacen na sami kraj,ali uspio sam ga spasiti ,jer su ublizini bili turisti sa svojim gliserom i izvukli su me.
A jedan puta me olujna bura zadrzala dobrih osam dana na jednome otoku.
Nisam imao hrane,a vode jedva za pice,jer sam planirao ostati samo jedan dan.
Naisao sam na jednu staru gusternu i tu sam uzimao vodu,imao sam mrezu za ribu i ostalu opremu za hvatanje.Lonac u koje se stavi tijesto i na vatri se spremi kruh...
Eto to mi je bila pouka da uvik vucem viska hrane i vode sa sobom.....

A jedan puta me olujna bura zadrzala dobrih osam dana na jednome otoku.

oooooooo pa zahvali buri, da je nije bilo ne bi to dozivel!!!

stule je zakon..
ima iskustvo sa otokom...

dravski vuk je napisao/la:ljudi koji su imali neke prijelome kosti ..
jako dobro osječaju promjene vremana..
na vlastitom organizmu...

Nažalost moram potvrdit to.

Na treningu sam dobio ozljedu koju sam dovršio na treningu vani. Napuknuće meniskusa desnog koljena. Godinu dana sam intenzivno planinario da bi si to sredio. Sad je dobro. Mogu skakat, mogu trčat, mogu se penjat... ali jake promjene vremena itekako osjetim kroz tupu pulsirajuću bol - pa čak i dva-tri dana ranije.

I nije fora.

Stule-ninski Robinson.

Eto,imate i meteorologa!

Putnik je napisao/la:

dravski vuk je napisao/la:ljudi koji su imali neke prijelome kosti ..
jako dobro osječaju promjene vremana..
na vlastitom organizmu...

Nažalost moram potvrdit to.

Na treningu sam dobio ozljedu koju sam dovršio na treningu vani. Napuknuće meniskusa desnog koljena. Godinu dana sam intenzivno planinario da bi si to sredio. Sad je dobro. Mogu skakat, mogu trčat, mogu se penjat... ali jake promjene vremena itekako osjetim kroz tupu pulsirajuću bol - pa čak i dva-tri dana ranije.

I nije fora.

naravno da nije fora, nema tko da sumnja u to, to je dokazano!

Stule je napisao/la:
A jedan puta me olujna bura zadrzala dobrih osam dana na jednome otoku....

...Eto to mi je bila pouka da uvik vucem viska hrane i vode sa sobom.....

Nadam se da te je to poučilo i da nosiš aparat sa sobom, tako da kada ti se opet desi imamo slike...

Moram sada kupiti digitalac kao i Dravski vuk,ali evo pun sam posla,
kao so ste i primjetili,nemam vremena.....E da sam imao fotic svaki puta kada sam bio na otocima,to bi bile jako,jako zanimljive fotke.

Ne bojim se nevremena u prirodi i dva puta sam iskusio jako nevreme na planini. Ali me muci jedno pitanje pa vas molim za pomoc. Naime ja sam fotograf i cesto sa sobom nosim stativ koji je od ugljenicnih vlakana. Znam da taj materjal ne prvodi struju, ali sam slusao price da je grom udarao u stapove za pecenje od ugljenicnih vlakana.
Da li predmeti od ugljenicnih vlakana privlace grom?

Ekšuli... ugljik vrlo dobro provodi struju pa tako u stvari od gljičnih vlakana također provode struju. Štoviše, ugljična vlakna se znaju koristiti kako bi se spriječila galvanska korozija..

No da ti ne nabijam paranoju, mislim da nemaš brige jer da i tođe to toga munja bi udarila u tebe prije nego u stativ čisto jer si viši od njega i imaš daleko veču masu A šanse za to su...

sajt je extra

Više puta su me oluje zaticale u prirodi, meni lično nikada nije prijatno iskustvo, ali najgori mogući scenario je bio kada me je oluja zatekla dok sam bio sa grupom dece, i ujedno najveća greška koju sam ikada napravio (radim sa decom preko 10 godina - izviđači, grupe za mlade u crkvi...).

Iako je bilo oblačno odveo sam grupu od 30-tak dece na izlet u Frušku Goru. Ceo dan je bilo oblačno, ali nije padala kiša. Odlučili smo da prošetamo kroz šumu do Vrdničke kule (tvrđava u šumi, na vrhu brda). Dok smo se penjali sa druge strane brda, vreme se pogoršalo, počeo je da duva snažan vetar (što mi u šumi nismo osetili), i u momentu kada smo izbili na vrh brda počela je snažna oluja. Znao sam da moram da se sklonim sa vrha brda zbog grmljavine koja je počela, ali čim smo krenuli u šumu, počela su da padaju debla oko nas. Najgore od svega dok sam pomagao grupi dece da pređe preko prepreke, ispred nas je palo drvo (između mene i grupe dece koja je već prešla prepreku), i nisam mogao da vidim šta se dešava dalje. Hvala Bogu niko nije stradao, zamakli smo za stranu brda gde se nije osećao uticaj vetra (i iako je padao i led, sklonili smo se na sigurno).

Šta sam naučio:
1. Kada radiš sa decom nikada ne rizikuj. Pretpostavi najgori scenario. Bolje da budu razočarani jer je odložen izlet nego da se nešto desi. Ako se desi nesreća treba živeti sa mišlju da se zbog tvoje "hrabrosti" (čitaj neopreznosti) neko dete povredilo ili stradalo. Ako ima naznake oluje ne rizikovati nipošto. Uvek ići na sigurno.

2. Ako se desi oluja (ili neka druga situacija) sačuvaj prisebnost. Deca nalaze mir u tvom miru, ako si ti uplašen kreće histerija - npr da trče kroz šumu i da se neko izgubi ili padne...

3. Kao norme držati se pravila kretanja u prirodi sa decom - vođa na početku i na kraju kolone (nipošto ne odstupati od tog pravila). Sa velikom grupom, na destoro dece voditi još jednog starijeg dodatno (ako je to moguće).

4. Pitanje o kome često razmišljam - da li nisam pogrešio što smo krenuli sa brda kada je oluja počela i zašli u šumu. Mislim da je to bila najveća greška koju sam uradio. Sada kada razmišljam mislim da smo se trebali spusti samo nekoliko metara od vrha (okolo vrha je šikara bez većeg drveća) da ne budemo na samom vrhu brda, tu zalegli i tu sačekali da vetar stane. U toj situaciji bi izbegli udare groma, pokisli bi, dobili koji udarac od leda ali ne bi bili izloženi lomljavi grana i drveća.

5. Verovati savetima iskusnijih (u literaturi ili prilikom obuke), ako postoji određeni savet - primeni ga. Nemoj ti menjati pravila i misliti da si pametniji od svih. Ponos se u ovakvim situacijama može skupo platiti.

Eto jedno iskustvo. Velika greška pre više godina, ali dragoceno iskustvo koje me je učinilo mnogo opreznijim.

dobro da si nešto zaključio iz tog svega..

al meni samo jedno nije jasno, kako su počela padat debla oko vas?!?
kakva je to oluja bila?!

ili bolje pitanje, kakva su to debla bila?

e..da..i to..

Pa drveće se lomilo oko nas. Žao mi je što nisam bio jasan. Hteo sam da kažem da nisu padale grane nego je drvo bilo slomljeno u stablu. Bio je olujni vetar, ne znam ni sam zašto je tako bilo snažno. Pri tlu se nije osećala silina vetra, zato sam i bilo iznenađen kada je prvo drvo palo.

i da pojasnim nije bilo sto debala, nego su se slomilo nekoliko - 2-3. Strašno je bilo što su padala preko staze. A razlog za lomljavu ne znam, ne znam da determinišem tu vrstu drveća, tj kako se zove, mislim lično da se radi o nekom drveću slabijeg kvaliteta. Na drugo strani brda je bukva šuma i bagrem i tu nije bilo lomljave.