Osnove prve pomoći i primjena u divljini

Iako ne preferiram naziv "divljina" za prirodu, nek se zna da ovdje nije riječ o diskusiji ak si porežem prst na livadi kraj vrta. (: Upravo sam se vratio doma sa šetnjice do Kraljičinog zdenca gdje je žena na planinarskom putu br.13 doživjela nesreću i slomila gležanj lijeve noge.

Suprug je ostao poprilično pribran, polegnuo ju je uz puteljak (koji je na dosta strmom djelu), ispod nje je stavio nekakvu vestu da ne leži direktno na zemlji, nazvao je Hitnu, objasnio je točan položaj na planinarskoj karti. Oni su obavjestili GSS momke jer hitna do tamo ne može. Vanjskih prijeloma nije bilo, dakle nije bilo potrebe za imobilizacijom i intervencijom na ozlijeđen gležanj jer je pomoć stizala. Žena je u međuvremenu pala u stanje šoka. Pri izlasku s Poučne staze "Miroslavca", vidjeli smo djelatnika Hitne koji je čekao s kolicima kolege iz GSS koji su je očito teglili tih nekih 1km po stazi koja za nosit kolica i nije zahvalna. Rezime svega - kordinacija intervencije je izgledala organizirano i vjerujem da je sve dobro prošlo.

Raspišite se o svojim iskustvima i primjeni svog kita Prve pomoći. Koji zavoj se koristi za što? Na koji način dezificirate ranu? Na koji način čistite otvorenu ranu? Što, kako, zašto radite i koristite pri pomaganju sebi i svojim suputnicima - od ljekovitog biljnog svijeta pa do sintetičkih proizvoda koje nosite sa sobom. Improvizirali ste? Napišite nam kako s čim ste improvizirali jer će već sutra nekom od nas poslužit vaše iskustvo. Neki od nas su završili ono smeće od prve pomoći u auto školi, neki nisu niti to završili i svako znanje je itekako dobrodošlo.

=) Ipak, zdravi vi meni bili!

Ajmo da malo ozivimo ovu temu!


Povrede hladnocom
Pri velikoj hladnoci treba nositi što je više tankih slojeva odece. Ništa ne sme da bude tesno jer lako dolazi do promrzlina.
Smrzotine
Jaca hladnoca moze izazvati smrzotine pojedinih delova tela, i to najcesce onih otkrivenih (usi, nos, prsti) i udaljenijih, jer ih krv teze zagreva. Smrznuti delovi su bledi, hladni i neosetljivi. Kod jacih smrzotina javljaju se plikovi i dolazi do otoka. Sve smrzotine se smatraju ranama i sa njima treba tako i postupati, tj. previti ih. Zavoji ne smeju biti suvise stegnuti, jer mogu da ometaju i onako ostecen krvotok. Previjeni deo tela treba naknadno umotati da se zagreva. Veoma je opasno i stetno trljanje smzotine snegom i busenje plikova. Trljanje snegom se moze koristiti samo radi zagrevanja i sprecavanja pojave smrzotine, a nikada, kada smrzotine vec postoje.
Smrzavanje
Kada se rashladi celo telo, tada dolazi do opsteg smrzavanja. Smrznutom se drema, obuzima ga osecaj prijatne neosetljivosti i nezainteresovanosti kako za sebe tako i za okolinu. Njegovo srce sve sporije kuca i najzad stane. Postupke u ukazivanja prve pomoci treba usmeriti na sto brze zagrevanje. U tom cilju se smrznuti mora dobro utopliti, ako ne dise izvrsiti ozivljavanje i sto pre ga preneti u toplu prostoriju. Treba mu sto pre skinuti mokru odecu i obucu i zameniti ih suvim. Smrznuti treba da pije tople napitke, ali ne alkoholna pica, i da pomera udove, jer se tako zagreva. Takodje treba proveriti da li ima smrzotine koje treba previti. Transport se vrsi u lezecem polozaju do najblize bolnice.

Krvarenje
Gubitak vece kolicine krvi je uvek opasan i stetan. Iskrvareni je bled, koza i sve vidljive sluzokoze su bez krvi. Koza je hladna i pokrivena lepljivim znojem, a povredjeni je nemoran i uplasen. Disanje je jako ubrzano i naporno, a puls je ubrzan i jedva da se moze osetiti pod rukom. Povredjeni se zali na zedj, umor, zujanje u usima i mrak pred ocima, opstu slabost i nemoc, zatim nastupa nesvestica, pa smrt. Manja krvarenja iz povrsnih povreda, oguljenih mesta, malih razderina i posekotina najcesce samo ubrzo prestaje, dok za zaustavljanje vecih krvarenja treba primeniti neku od metoda opisanih u sledecim pasusima.
Pritisak prstima
Primenjuje se kada povredjeni naglo gubi veoma velike kolicine krvi. Pogodan je samo za kratkotrajnu primenu, dok se ne primeni neki drugi trajniji i sigurniji nacin. Ova metoda sastoji se u tome da sam povredjeni ili spasilac prstima jedne ili obe ruke pritisne krvni sud uz kost. To je moguce izvesti kod krvarenja na glavi, rukama i nogama. Kada je krvarenje na glavi i vratu, treba sa cetiri prsta ruke pritisnuti srednji deo vrata, izmedju prednje i bocne strane, dok se sakom i palcem obuhvati zadnja strana vrata (pritiska se unazad i unutra prema kicmenom stubu i to samo sa jedne strane vrata, nikako sa obe istovremeno). Krvarenja u predelu ramena i pazuha zaustavljaju se pritiskanjem nanize, sa vise prstiju, sredisnjeg dela kljucne kosti. Kada je krvarenje iz gornjeg i srednjeg dela nadlaktice treba palcevima obe ruke pritisnuti predeo pazusne jame ka ramenom zglobu, a ostalim prstima obuhvatiti predeo ramena.Kod krvarenja iz lakta, podlaktice i sake treba palcem pritisnuti sredinu unutrasnjeg dela nadlaktice, a ostalim prstima je obuhvatiti. Ako je krvarenje iz noge, treba palcevima ili pesnicom pritisnuti predeo prepone.
Zavoj sa pritiskom
Sustina ovog metoda je zaustavljanje krvarenja za duze vreme, pritiskom na ranu. Primenjuje se tako sto se rana prvo prekrije sterilnom gazom, pa se uzduzno postavi predmet koji vrsi pritisak. Potom se povredjeni deo tela i predmet zajedno obaviju zavojem. U tu svrhu moze se upotrebiti jastuce prvog zavoja ili nerazmotan zavoj, ali i parce drveta, savijena krpa, stiropor i drugo. Ako krvarenje ne prestane, onda se zavoj mora jace stegnuti. Medjutim, suvisno stezanje moze biti veoma opasno. Ovaj metod je dobar za sve delove tela, osim za vrat.
Esmarhova poveska
Primenjuje se kada je usled dejstva vise sile, doslo do potpunog razmrskavanja ili otkidanja delova tela. Sastoji se u tome da se povredjeni ud stegne odmah iznad mesta krvarenja. U tu svrhu uzima se traka zavoja ili platna, marama ili druga cvrsta tkanina minimalne sirine 5 cm (nikako se ne smeju koristiti zica, tanak konopac i slicno). Postavi se oko povredjenog uda i postepeno steze uvrtanjem pomocu drvenog ili metalnog klina, ili drugih pogodnih predmeta sve dok se krvarenje ne zaustavi. Zatim se klin ucvrsti posebnom trakom zavoja da se ne bi odvrteo i poveska olabavila. Povredjenog treba sto pre odvesti do lekara jer je stezanje bolno, drzanje poveske duze od pola sata moze ostetiti tkiva, a drzanje duze od 2-3 casa dovodi do izumiranja tkiva.
Rane
Prvo treba ranu otkriti, skidanjem odece ili obuce. Odeca se svlaci najpre sa zdrave, a tek onda sa povredjene strane. Ako je svlacenje tesko i nepogodno, treba ranu otkriti paranjem odela po savovima ili cepanjem, odnosno secenjem. Sledeci zadatak je zastita rane od infekcije. U tom cilju rana se treba pokriti i zastititi od spoljasnjih uticaja. Sredstva kojima se vrsi pokrivanje rana treba da budu takva da mogu zastititi ranu, ali da dozvoljavaju da rana "dise" i da upijaju njene izlucine. To se najbolje postize gazom (takodje se mogu upotrebiti cisto platno ili slicna tkanina). koja se ucvrscuje zavojem, maramom, flasterima ili na drugi pogodan nacin. Preko zavoja se ponovo oblaci odeca, jer se na taj nacin rana jos sigurnije zastiti od naknadnog ozledjivanja i eventualno od vremenskih nepogoda. Zabranjeno je samu ranu:
1. ispirati bilo kakvim tecnostima (vodom, rakijom, mokracom, jodom, alkoholom, benzinom..).
2. pokrivati vatom jer se ona uvlaci u nju, lepi za zidove, brzo skori i tako onemogucuje slobodan pristup vazduha i oticanje izlucina.
3. posipati raznim praskovima (barutom, duvanom, prasinom, paucinom, struganom kozom...).
4. oblagati melemima i mastima (medom, lukom, mahovinom, raznim travama, liscem bokvice, kupusa, antibiotickim sredstvima...).
5. cistiti od raznih stranih tela (komada stakla, drveta, sacme, metka i drugog) jer se kao posledica moze pojaviti infekcija ili povreda zivaca, zila, krvnih sudova i drugih tkiva.
Postavljanje zavoja
Jedno od osnovnih pravila prilikom stavljanja zavoja na otvorene povrede nalaze da se rana prethodno prekrije sterilnom gazom radi sprecavanja dodatnog inficiranja. Zavojna poveska treba tako da se postavi da u potpunosti prekrije povredjeno mesto, da ne izaziva bolove, da ne sprecava cirkulaciju krvi i da se po stavljanju ne pomera. Zavoj uvek treba da prekrije veci deo tela nego sto je rana cime se obezbedjuje da rana bude prekrivena i pri manjem pomeranju zavoja. Pri stavljanju zavoja treba voditi racuna da se njime ne povredi rana. Zbog toga se zavijanje uvek pocinje sa nekoliko kruznih omotaja ispod ili iznad rane. Nikad se ne sme zapocinjati zavijanje preko same rane niti zavrsavati vezivanjem zavoja iznad same rane. Pri zavijanju treba voditi racuna o pritisku na deo tela koji se zavija. Pritisak treba da bude toliki da obezbedi stabilnost zavoja, i zaustavljanje krvarenja, ali i da ocuva cirkulaciju krvi kroz povredjeni deo tela. Jako stegnut zavoj moze da izazove jake bolove.
Prelomi kostiju i povrede zglobova
Ako se utvrdi da postoji prelom kostiju, iscasenje ili uganuce zgloba, treba preduzeti mere i postupke u cilju zastite daljeg ostecenja, infekcije, krvarenja, kao i sprecavanja jakih bolova kod povredjenog. Najbolji nacin zastite je da se povredjeni deo tela ucini nepokretnim pomocu prirucnih sredstava koja se ucvrscuju uz njega, a zatim da se postavi u mirovanje. Prirucna sredstva mogu biti svi predmeti pogodnog oblika i duzine, koji se pricvrscuju uz telo pomocu zavoja, traka iscepanog platna ili slicnog (stezanje ne treba da bude suvise jako jer moze da ometa krvotok). Uglavnom se postavljaju preko odece radi zastite od pritiska na kozu i od vremenskih nepogoda. Ako pored preloma postoji i rana, tada se ona najpre previje zavojima, a tek onda se pristupi imobilizaciji.
Kada je u pitanju prelomljena kost, treba ucvrstiti dva susedna zgloba. To se postize ucvrscivanjem prirucnog sredstva uz delove tela, iza susednih zglobova. Ako je povredjen zglob, tada se prirucna sredstva ucvrste uz susedne delove tela.

Mozda sam ovaj post trebao postaviti pre ali opet nikad nije kasno.Evo nekih osnova pregleda povredjenog.

Da bi se pruzanje prve pomoci izvelo sa sto manje rizika po zivot i zdravlje povredjenog i spasioca vazno je pridrzavati se odredjenog redosleda radnji i postupaka prilikom pregleda. Unesrecenima sa sigurnim znacima smrti ne treba ukazivati prvu pomoc. Sigurni znaci smrti su: mrtvacke pege u vidu modrih ili ljubicastih mrlja na onim delovima tela na kojima povredjeni lezi. Dali znak je mrtvacka ukocenost koja se javlja u prvim casovima posle smrti, a kasnije moze i da popusti. Posle smrti se javlja i zamucenost roznjace na oku koja je za zivota sjajna i providna, a u isto vreme se moze primetiti i pojava nepravilno izduzene zenice ili takozvanog macijeg oka.
1. prilazeci mestu nesrece spasilac mora da sagleda okolnosti pod kojima se nesreca desila, da osmotri teren i da proceni da li povredjenom, kao i njemu samom, preti neka neposredna opasnost. Odmah zatim pristupa otklanjanju uzroka koji su doveli do povrede.
2. procenivsi situaciju spasilac ce obavestiti najblizu stanicu hitne pomoci i organe unutrasnjih poslova koji ce brzo angazovati specijalnu ekipu za pruzanje prve pomoci na nacin koji odgovara mestu i uzroku nesrece.
3. ako je vise povredjenih u isto vreme, tada treba brzim ali pazljivim pregledom odabrati one kojima treba najpre pruziti pomoc. To su povredjeni koji ne disu, kojima je srce prestalo da radi, koji jako krvare i koji se guse usled toga sto su u besvesnom stanju. Treba imati na umu da oni koji najvise vicu i jaucu i koji uporno traze pomoc ne moraju biti i najteze povredjeni.
4. sledeci zadatak spasioca je da odabranom povredjenom proveri disanje. Potrebno je posmatrati podizanje grudnog kosa, da li se sire nozdrve, da li sisti vazduh kroz usta i nos, da li povredjeni krklja ili mu se obrazi pomicu. Povredjeni koji ne dise ima modrikastu ili sivu boju koze, a ta promena najispoljenija je na ustima, usnim skoljkama, nosu i noktima. U tom slucaju treba odmah pristupiti vestackom disanju.
5. teze se utvrdjuje rad srca, ali je najsigurnije ako se opipa puls na vratu. Drugi, tezi, nacin je pipanje ili slusanje otkucaja srca ispod leve dojke. Svako izrazeno krvarenje iz rane je siguran znak da srce radi. Ako srce ne radi ili se makar samo u to posumnja, treba odmah zapoceti sa spoljnom masazom srca, odnosno kombinovanim ozivljavanjem.
6. ako povredjeni dise i radi mu srce, treba utvrditi da li je pri svesti. To se najlakse postize postavljanjem uobicajenih pitanja. Ako na njih ne odgovara, moze se lakim stipanjem ili blagim ubodom pokusati da se on probudi. Ukoliko ni to ne uspe, povredjeni je u besvesnom stanju, iako moze cak i da jauce, da se grci ili krece nogama i rukama. Ako je povredjeni bez svesti treba mu proveriti prohodnost disajnih puteva i okrenuti ga na bok ili potrbuske.
7. sledeci zadatak je utvrdjivanje krvarenja. Pregledom treba obuhvatiti celo telo povredjenog. Cesto je potrebno zbog toga skinuti, raseci ili rasparati neki deo odece ili obuce. Po pravilu, odeca se skida prvo sa zdrave strane tela pa tek onda sa povredjene. Medjutim, odecu i obucu ne treba skidati bez potrebe posebno ako postoji jako krvarenje, vec se u tom slucaju odmah pristupa njegovom zaustavljanju.
8. potom treba pregledom ustanoviti da li postoji neki prelom kostiju ili povreda zglobova. Tako povredjene delove tela treba uciniti nepokretnim.
9. povredjenog postaviti u najpovoljniji polozaj i sacekati transport do zdravstvene ustanove

po načinu pisanja i opisivanja mi se ćini da se time baviš ili se varam?

a šta se tiće provjere disanja ima jedan naćin koj se sastoji od tri istovremene radnje a jako je ućinkovit.

kad unesrećeni leži na leđima prislonimo uho na usnu šupljinu ali tako da nam uho pokriva i dio nosa gledamo u prsni koš i držimo ruku na trbuhu to je inaće spasilačka metoda i JAKO je efikasna.

@Gane Nish svaka čast na uloženom trudu pisanja i objašnjavanja!

Mislim da je tema vrlo bitna,svakom se moze desiti nesreca u prirodi.Niko nije imun na povrede,svi se mi pazimo ali opet desi se.E kad se desi,treba pre svega treba ostati priseban ali i imati nekih znanja o prvoj pomoci.Ikarus ne bavim se ovim,ja studiram prava,ali me je zanimalo pa sam malo trazio literaturu i citao.Mnogo lakse ucis kad te nesto zanima i citas iz ljubavi...Imam mnoge stvari vezane za prezivljavanje u elektonskom formatu,a i po nesto u glavi... =)

da točno nisam to baš dobro razjasnio...
radio sam ko spasioc nekoliko godina pa kad prićam o tome valjda automatski očekujem da i drugi znaju

hvala bogu,i dobrim ljudima sa foruma koji tako dobro sve opisu

meni se na kampiranju često pokazao jako koristan "REHIDROMIX". po ljetnim vručinama ljudi često piju dovoljno (i ćak previše) ali zaboravljaju nadomjestiti soli koje iznoje. to stanje vodi do mislim elektrolitskog šoka i čovjek se ruši ili je na najboljem putu prema tamo. sa vrečisom rehidromiksa otopljeno u polalitre vode ih imaš kroz 5 minuta opet u normali. meni je taj šou uvjek fascinantan; tip drhti i misli da mu je kucnuo zadnji ćas (po mogučnosti popije još jednu litru vode koju iznoji u tom trenu "jer umire od žeđi", stanje se još malo pogoršava), ja izvadim rehidromiks, složim napitak i dam mu da popije i da sjedne u hlad. grupa se odmori kojih 10 minuta i možemo dalje kao da ničeg nije bilo (osim što smo malo kratki sa vodom jer se neko prepio).

sumska_magla je napisao/la:meni se na kampiranju često pokazao jako koristan "REHIDROMIX". po ljetnim vručinama ljudi često piju dovoljno (i ćak previše) ali zaboravljaju nadomjestiti soli koje iznoje. to stanje vodi do mislim elektrolitskog šoka i čovjek se ruši ili je na najboljem putu prema tamo. sa vrečisom rehidromiksa otopljeno u polalitre vode ih imaš kroz 5 minuta opet u normali. meni je taj šou uvjek fascinantan; tip drhti i misli da mu je kucnuo zadnji ćas (po mogučnosti popije još jednu litru vode koju iznoji u tom trenu "jer umire od žeđi", stanje se još malo pogoršava), ja izvadim rehidromiks, složim napitak i dam mu da popije i da sjedne u hlad. grupa se odmori kojih 10 minuta i možemo dalje kao da ničeg nije bilo (osim što smo malo kratki sa vodom jer se neko prepio).

Mislim da sličan učinak ima i kašika/žlica supe/juhe iz kesice. Konzumira se sa malo više vode. Nisam probao, ni vidio, ali iskusni kažu da čuda čini.