Koliba okružena konjima

Pre nekoliko dana završih svoje poslednje putešestvije u ovoj sezoni. Lokacija je planina Stolovi kraj Kraljeva u Srbiji. Ovog puta sam imao društvo čoveka koji zna svašta vezano za boravak u prirodi i imali smo odličnu razmenu znanja i iskustava. Na žalost ne smem otkriti njegov identitet pa će te ostati uskraćeni za brojne fotografije. Mislim da će i bez njih priča biti zanimljiva.

Ja sam izabrao lokaciju i krenusmo kolima na put skoro do vrha. Usput srećemo ljubitelje paraglajdinga prilikom poletanja i stajemo da ih ispratimo.



Stolovi su popularni među paraglajderistima zbog vetra koji skoro neprestano duva.



Ovaj je posle nekoliko pokušaja poleteo.

Mi nastavljamo dalje, ali nas hvata mrak i ne nalazimo slobodno mesto u kolibi za spavanje pored brojnih čobana. Po mraku se smeštamo na livadi da spavamo pod zvezdama.



Ujutru smo shvatili da smo prespavali na mrazu i pokušavamo da se zgrejemo.



Ja sam uz pomoć stativa i astrofolije improvizovao sklonište i to mi je vreću spaslo od totalnog smrzavanja.



Ništa bolje nisam ni mogao po mraku da improvizujem.


Sve stvari su nam bile zaleđene uključujuci i svu vodu koju smo imali. Nisam poneo rukavice od kuće i ove fotografije sam snimio držeći ledeni metalni fotoaparat u rukama. Bolelo je!



Pri spavanju sam izgurao deo vreće kod nogu na travu. Mom saputniku je cela vreća izgledala ovako, jer on nije imao nikakav zaklon.



Sunce i vatra su nas zgrejali i koristimo priliku da ispečemo pečurke koje smo sakupili uz put.



Pogled na Ibarsku klisuru.




Zgrejani i siti odlazimo da potražimo slobodnu kolibu nekoliko kilometara dalje. Stvari koje smo otresli od nakupljenog inja brzo su se osušile na suncu.



Sa livade nas ispraćaju ovce.



Dok su nas goveda ispratila do šume.



Dalje nastavismo sami.




Put se odužio, jer nismo žurili. Ja sam snimao okolinu i upoznavao saputnika sa planinom koju poznajem.



Novo prenoćište je osigurano bodljikavom žicom. Nisam siguran od koga (čega)?



Bilo nam je puno komfornije nego prve noći.
I tako narednih nekoliko dana i noći.

Kada smo se stacionirali mogli smo da se posvetimo uživanju u prirodi zbog čega smo i došli.




Jutra su i dalje bila hladna.



Inje na travi bi se brzo otopilo na jutarnjem suncu.



A tu su i pušteni konji kojima smrznuta trava nije smetala za ispašu.




Kako upoznati čoveka sa planinom, a ne odvesti ga do vrha.



Na svu sreću nije daleko.



Ako se izuzme jak vetar, dan je lep.



Pogled odozgo je naravno na konje!




I udaljene vrhove naravno.



Pored raznih šumskih plodova, čajnih biljaka i skakavci su se našli na našem jelovniku.



Glavnu hranu su nam ipak činile pečurke.



Praćeni budnim okom konja provedosmo nekoliko dana u šetnji ovom surovom planinom i sakupljanju hrane.
Poslednju noć u kolibi sam proveo sam, jer je moj saputnik napravio sebi ležaj u šumi i prespavao tamo.


Čvrsta konstukcija napravljena između duple izvale i natkriva je korena bala.



Mnogo je udobnije nego što izgleda.



To bi bila priča o ovom petodnevnom putovanju provedenom u kolibi okruženoj konjima. U planu su nova putovanja u istom društvu kada prođe zima.

Prelijepo! Ova zadnja slika s kolibom djeluje tako idilično, kao iz nekakvog vesterna. Svaka čast na fotkama!

Sve slike su divne, ali ona s pogledom na Ibarsku Klisuru...majko mila...predivno...

Lijepo!

Prvo moram spomenuti da su fotografije napravljene odlično..več sam taj jako dobar stil zapazio kod prijašnjih tvojih fotografija. Radnja same priče je jako dobro uklopljena u područje na kojem ste boravili , ima zanimljivosti koje bi trebalo istraživati ...jedna mala zamjerka jest što na slikama nema opisa o biljkama ili gljivama ..što se može jako lijepo naknadno izvesti ..reportaža u svakom slučaju zaslužuje jedno od vodečih mjesta na izboru za reportažu jeseni...

kao i djomlu, i mene oduševila slika sa kolibom i konjima. odmah se prisjetim svih onih western filmova koje sam gledao kao klinac. stvarno prekrasno

Prelepo i fascinantno!
Slike su vrhunske.Vidi se da posvecujes paznju tome cim te ne mrzi vuci i stativ!

Gljive - na vatri lijevo, one narančasto/"hrđavo" zelenkaste su rujnice (brinovke) i to su definitivno jedne od meni najukusnijih gljiva. One slikane na stolu su koliko vidim neke od vrganjevki.
Pretpostavljam da ste rujnice, najvjerovatnije, brali na terenu koji je barem malo posut crnogoričnim iglicama (ali isto tako i ne treba biti - one inače vole malo kiseliju zemlju...).

Drago mi je da vam se dopada, meni je gore prijalo i pored surovih uslova koji vladaju. Asocijacije na Divlji zapad su opravdane i tokom boravka među konjima smo u šali razrađivali planove za krađu konja. Zaboravljeni zanat konjokradice!

Vuce tvoje primedbe su na mestu. Na početku sam naveo da ne smem postavljati slike osobe sa kojom sam bio, a sve slike biljaka su kako ih ta osoba bere i konzumira.

Gljive sam zaboravio navesti da su rujnice i brezov ded. Rujnice smo brali u mešovitoj šumi bukve i jele. Ima ih u izobilju. Našli smo nekoliko sunčanica i vukovo meso u povratku. Vukovo meso je pravi delikates. Puno ljudi mi je reklo da su im rujnice omiljene gljive. Meni se ne sviđaju. Ukusi su različiti. Tek sam počeo da upoznajem svet gljiva i imam još puno da naučim.

Nisam imao nameru postaviti ovu reportažu zbog takmičenja koje je u toku. Molim vas da me izuzmete iz istog.

Lijepa avantura i prekrasne fotografije, najbolja mi je ona iz skloništa !

Prekrasno!!!

I složio bih se sa tobom oko rujnica, tražio sam ih skoro 20 godina, probao sam ih prvi puta prije tri godine ali me nisu oduševile !

Očekivao sam puno više od te gljive jer je ime Kneginjam, Knez među gljivama, a i prva je u knjizi Romana Božca , najvećeg našeg stručnjaka za gljive!

Jedino što je lijepa u svim fazama razvoja!

Još jednom bih pohvalio prekrasne fotografije , uslikane znalački i sa stilom!

Konje oboižavam, jer sam djetinjstvo proveo na ergeli Lipik sa tim životinjama a jučer se malo družio sa ponijima i magarcima dok smo išli na planinarsku kestenijadu!

e to je izlet po mom guštu

Moram priznati da vec jako dugo nisam vidio ljepših slika na forumu. Predivan kraj, ovo s konjima je predobro.

Svaka cast =)

odlična preportaža Levi

Koja je to nadmorska visina i kolika je temperatura noću bila tamo gdje ste spavali vani?
Jeli bilo zima za spavati vani? Kakvu vreću imaš?

Hvala i da odgovorim sa zakašnjejnem (opravdanje - bio sam na putu).
Najviši vrh Stolova je Usovica 1375m, a mi smo spavali na oko 1300m. Po našoj slobodnoj proceni spavali smo na otprilike -5C. Ujutru smo preko mobilnog sa intrneta saznali da je u gradu ispod nas bilo -3C. Te noći mi nije bio mnogo hladno. Osetio sam hladnoću, ali sam nesmetano spavao. Smrzao sam se poslednje noći kolibi. Vreća mi je McKinley Katmai i propisana je: comfort +13C, limit comfort +2C i exteme -13C. Do tada sam u njoj spavao na +2C i mislio da je to njen limit, ali one noći na otvorenom sam se isto osećao kao na tih +2C. Podloška je naravno obavezna, a leti u njoj spavam bez podloške. Drugar sa kojim sam putovao takođe ima McKinley vreću, ali malo bolju od moje.

fotke su čudesne, baš za časopis, prekrasne. sviđa mi se i naslov, nekako je kao za film.
zakaj je nisi prijavio pod "naj foto i video" imaš sve elemente.

Hvala NAVIGATOR. Ne želim se takmičiti sa ostalim forumašima, jer mi je fotografija profesija i ovo ne smatram pravom reportažom. Većinu svojih aktivnosti ne dokumentujem što je vuk i primetio. Delom zato što sam lenj, a delom zato što mi oduzima vreme od pravog razloga zbog kog idem u prirodu, a to je uživanje u svakom trenutku. Svojim reportažama želim podstaknuti ljude da odu i uživaju u čarima prirode.

Odličan dogadjaj i lepo opisan. Ja sam ranije (baš davno kad bolje razmislim) išao na Goč nekoliko puta, komšiluk, takodje lep. Extra su i fotografije. Pogotovo klisura i unutrašnjost daščare. Ja uskoro završavam jednu takvu svu u traperskom fazonu, za svoj merak. Planine Srbije su ili totalno zaboravljene ili preterano eksploatisane, retko gde ima neke mere.

@Levi:Je li ono u pozadini na prvoj slici Pinc gauer?

Jeste Pinc je. Njime su se dovezli oni ljudi sa sve paraglajderima i ostalom opremom.

Prijatelju moj, super je reportaža, nadam se da ćemo se videti skorije i napraviti neko zezanje , planiram kamp na Brezničkoj reci na Goču 18-22.05.2011. nadam se da ćeš moći da odvojiš neko vreme, naravno pozvani su svi sa foruma, mada ću ja ili Stevan Feher postaviti poziv na forumu još koliko ovih 2-3 dana, nadam se da ću te videti za praznik kako smo se dogovorili.

Pozdrav!!!

neznam šta nadgledaš pa sam pestovao odgovor sa "pet dana u šumi"