Nije baš preživljavanje, više iskustvo na planini

by plazzi 01.09.10 14:56

Primjetio sam kroz godine planinarenja i boravaka u prirodi da ljudi olako shvacaju planinu i to ne samo strani turisti. Kasnije sam shvatio da ljudi shvačaju život olako pa tako i more jer more nije ništa manje opasno od planine.
Međutim ova tema je o jednom mom iskustvu na planini pa da ne skrečem sa teme.
Bilo je to '98 ili '99 neznam točno, dogovorio sam se sa prijateljima iz Zadra djelomično istomišljenicima da odemo na malu paklenicu nekoliko dana.
Došao ja u Zadar i spavao malo u ovoga, malo u onoga nekoliko dana dok na kraju nije ispalo da niko nemože ići. Već je bio petak i ja kažem pa nisam potegao iz Dubrovnika da se sad vratim doma i da ću ja sam kad oni neće. Bilo je malo odgovaranja ali bio sam tvrdoglav.
I danas mi se ljudi čude koliko stvari uzmem u jednodnevi izlet, ali uvijek sam volio malo više stvari nositi a da mi ne zatrebaju nego obrnuto i taj put sam bio dobro opremljen.
Krenuo sam ujutro autobusom u Starigrad-Paklenicu. Izašao na magistrali i počeo pratit table i putokaze.
Bio je 10 mjesec, vrijeme za kratke rukave, sunčano. Nikad prije nisam išao na Paklenicu ali kako ni nisam trebao ići sam nego s ekipom koja je zanala put, nisam imao kartu a ni znao put al znam ja pratit planinarske znakove i to je to.
Previdio sam kratak dan i vremensku prognozu.
Na pola puta uz rječicu sam stao u hlad, podgrijao konzervu, ručao, uživao u žuborenju vode i ljepotama šume oko sebe.
Spakovao se i krenuo, put se kako vjerovatno znate na mjestima pomalo udaljavao od porušenih mlinova a ja se spuštao do njih da malo pronjuškam i bio začuđen koliko lišća je bilo unutra (preko koljena pa i više).
U pola sata se iz toplog sunčanog dana zacrnilo nebo, spustili oblaci i ja se našao u gustoj magli.
Dan danas mogu reći da još uvijek nisam vidio tako gustu kišu koja je tad pala, temperatura je pala žestoko, našao sam neku plitku špiljicu za zaklon desetak metara poviše staze i pokušao upalit vatricu ali nisam uspio od velike vlage. Dok sam čekao da prestane padati kiša počeo je mrak a ja još uvijek neznam ni gdje je dom ni koliko ima još hodati do njega.
Ostavio sam naprtnjaču u špilji da se ne smoči i pošao sa nožem i baterijom malo naprijed da vidim da nije dom tu blizu na 10-15 min hoda a ako nebude već sam isplanirao vratit se niže u prvi mlin i zavući se u lišće.
Vratio sam se po stvari ništa pametniji osim da ima par mlinova i poviše a kiša sad manje pada pa idem opet uzbrdo.
Oduljilo se al brzo je kraj. Noć je pala skroz, u jednom trenutku dobro ugaženi put se djelio na dva smijera a pošto je jedan bio uži i slabije ugažen, opet se odlučih samo malo ga istražit pa ako bude sve manje ugažen vračam se na onaj širi kad ono nakon 5 metara neki mostić nakon još 3 metra dvorište planinarskog doma.
Bogu hvala na ideji da prvo istražim taj manji putić iako je bilo mračno kao u rogu i bio sam mokar i bilo mi je jeb... hladno.
Nikad dok sam živ neću zaboravit izraz lica gosp. Valtera kad je otvorio vrata doma na moje kucanje i vidio me mokra do kože u 21h u noći.
Odveo me do vatre dao mi jesti piti i objasnio da sam mogao poljubit zaključana vrata jer se dom otvara samo uz najavu i za taj vikend su se srećom najavila četvorica njemaca i neki naši.
Imao sam suhe robe u torbi ali svima poznata "jna" vreća koju sam tad imao nije mogla stati pod ceradu pa je bila skroz mokra. Frendovi su mi pričali da ima velika špilja blizu doma gdje smo planirali bili prespavati da smo išli svi ali sumnjam da bi je po mraku pronašao. sutradan sam je potražio i našo.
Jedan čovjek koji je malo kasnije došao i pridružio nam se uz vatru je komentirao sa smjehom da je baš promislio kako se neki veliki oblak rasparao na obližnji vrh brda i prosuo sve što je imo odjednom na nas.
Tu noć sam spavao ko beba i proveo prekrasan vikend sam na Maloj Paklenici.

Imam 30 godina, mogu reći dosta iskustva i dalje najradije odem sam jer znam da ću naći duši mir i hranu potrebnu za nosit se sa životom ali nikad nikome koga poznam i nepoznam neću preporučit da sam ode u prirodu.
Dosta puta sam sam ljude odveo na Snježnicu radije nego da im (kako bi oni to zamislili) objasnim kako se popeti gore.

Eto, kako rekoh možda nekome ovo moje iskustvo pomogne bar da se malo bolje pripremi ako ne da potraži nekoga sa iskustvom iz svoje okoline.

by Strahovuk01 14.09.10 0:06

Imaš sreće.... Pothlađenost je velik neprijatelj, normalno toveć znaš, ali sve jedno opet kažem da imaš sreče,,,,,,,

Nije baš preživljavanje, više iskustvo na planini

Nije baš preživljavanje, više iskustvo na planini

Re: Nije baš preživljavanje, više iskustvo na planini