NOĆ U SNOPU KUKURUZA

ko klinac sam već obožavao prirodu i divljinu. nasljedio sam to od roditelja koji su i sami bili avanturisti, penjači i speleolozi. moj tata je oduvjek maštao o vlastitom planinarskom domu. izgradio je vikendicu nad brezničkim humom pod vrhom brda na rubu šume daleko od ikoga. već sa 11-12 godina znao bi sam autobusom iz zagreba za vikend skoćiti u viksu. naložio bi vatru speko si špek i jaja i bilo mi je super. jednog vikenda u jesen uzmem si ja ruksak, sviječu, nož, bateriju, deku(vreću nisam ponjeo), šibice, malo špeka luka kruha i cedevite u JNA čuturu i krenem pješke iz vikendice prema kalniku(naj draža knjiga mi je bila šegrt hlapić i tom soyer). sat nisam imao pa nisam ni znao točno koje je doba. često sam znao sa ocem hodati tim brdima u lov lukom i strijelom. krenuo sam pre kasno a bila je jesen i dani su se ozbiljno skratili. nakon nekoliko sati hoda počeo je padati mrak a ja ni doma ni na kalniku. u jednom šumarku na sred polja odlučim napraviti bivak. izvadim nož(moj ponos koji sam prošle godine dobio za rođendan. bio je jedini u lovcu za kupiti očito ne baš kvalitetan bila je 80 i neka) i počnem cjepati štapove za sklonište. odjednom pooiiinnnngggg. u ruci mi ostala samo drvena ručka a oštrica pukla u tangu i nestala u sumraku među šibljem. bilo me je frka kaj ču sad. već sam brdo puta spavao u šumi ali nikada potpuno sam na otvorenom i to još u hladnu jesen kad zna biti i mraza i to još bez mog moćnog neustrašivog oružja. i tako oči mi se raširile od užasa ali sva sreća da jesu jer sam na njivi u daljini ugledao snopove stabljika kuruze. stoje ko indijanski šatori. izabrao sam si jedan najdeblji i prokrčio put do sredine. stabljikama sam zabarikadirao put ali me brinulo jel nisam mogao niti naložiti vatru niti zapaliti sviječu da se cijeli snop ne zapali pa me bilo frka da će mi biti jako zima. zamotao sam se u deku klopao špek koji nisam imao čime rezati nego trgati zubima, luk i pio cedevitu. stvar je spašavala i hrabrost mi uljevala baterijska lampa švicerske vojske koju sam od oca dobio na jednom proputovanju europom. sve u svemu sve je super prošlo čak sam se dobro i naspavao. imao sam sreće jel nije bilo mraza ni kiše. put kojim sam išao tada je bio potpuno udaljen od civilizacije. iako danas tamo ima nekoliko vikendica i prokrčenih puteva tada je bio totalna pustoš samo jedan napušteni vodeni mlin. od tog doba opsjednut sam kvalitetnim noževima, točnim satovima i jedem samo tanko narezan špek.

Starci jadni mora da su posjedili od brige...

zadnja rečenica rullezzzzz... lesson learned for sure
hvala na priči gator...

Da - zadnja rečenica je jaaako dobar punchline, noć u prirodi je čovjeku praktički odredila život =)
Izvrsna priča, ali ja bi povilenio da mi se mali izgubi u nekim šumama - mislim, nisi se izgubio, ali mogu misliti kak je bilo tvojima

ma moji nisu ni znali a kad sam im ispričao majka mi je kupila jedan prilično dobar nož tak da je za mene sve odlično ospalo.

dobro pa nisi bio "grounded"... ovo sa špekom je zaista dobro, hahhahahahaha
valjda zato kaj i ja volim na tanko narezan

ma ne moji su ti mene baš poticali na razne gluposti u životu. sad kad imam 35 više strahuju nego tada. dobro sad i radim napetije stvari ali svejedno.

Nekome možda glupo ali za pojedinca koji se nađe u takvoj situaciji jako poučno. I onda mi se netko van foruma smije zašto uz sebe imam svoj EDC, da mi ga je vidit u sličnoj situaciji.

Pravo zboriš, ali nemoj očekivati od "bezjaka" da razumiju nas "forumaše" =)

Inače neki ljudi vele da se noževi ne poklanjaju a ja baš njih poklanjam. Najgore mi je što ne mogu naći model koji bi me zadovoljio a proizvođaći to baš namjerno rade da umjesto jednog moram kupiti više.

E moj meštre, tako kao što ti razmišljaš - razmišlja i svako drugi - koliko bi to onda bilo "modela koji bi me zadovoljio" =)
A proizvođaći - samo nam novce gledaju uzeti

Necu pretjerivati ali ja sam do sada u zivotu oko 100-150 nozeva poklonio kad razmislim malo i vise i ne kineskih krama. Najjeftiniji medju njima su bili svicarci. Dobro istina je da sam vecinu od njih i ja dobio.

Neznam, neki na tu moju strast gledaju onako podozrivo, i sa takvima nemam što uopće potezati tu temu jel misle da je to glupo pa se ja onda držim one "ne biserje pred...", dok je drugima to zanimljivo pa čak i pokušavaju i nešto naučiti... Ima tu svega pomalo, vrlo oprečnih mišljenja... Ljudi su različiti... A vidio sam i ljudi koji imaju vrijedne noževe, a boli ih briga i bace to u neku ladicu pa im je čudno kako meni oči sjevnu kad vidim tu oštricu i odmah im je prvo pitanje " a koliko ja za to mogu dobit" - dobili su to od nekoga na poklon - nekoga tko je očito znao što poklanja, ali nije skužio da to poklanja totalno krivoj osobi... Pa onda poludim...

Odlična priča Navigatore!
A noževi su eto strast,sa te se igle još nitko nije skinuo.
Ja sam također zaražen tim virusom i osjećam se dobro,zato dečki samo napred!

Što se tiče poklanjanja noževa stari i mudri kažu da se ne poklanja jel tako onome kome poklanjaš unosiš svađu u kuču. Da to izbjegneš - prodaš ga umjesto da ga pokloniš tj. uzmeš za njega neki simbolični novčić i tako razbiješ kletvu.

Navigator viš imamo nekaj zajedničko i ja volim tanko narezan špek a nemam iskustvo kao ti.
Mljac

Nema nam druge posto vidim da si mi blizu da se nadjemo jednom i ispitamo tko zna tanje spek narezati a za to ce mu trebati itekako dobar i ostar noz tako da ce biti tema za razgovor!

zeleni je napisao/la:Što se tiče poklanjanja noževa stari i mudri kažu da se ne poklanja jel tako onome kome poklanjaš unosiš svađu u kuču. Da to izbjegneš - prodaš ga umjesto da ga pokloniš tj. uzmeš za njega neki simbolični novčić i tako razbiješ kletvu.

tako je..kaze se da se sa poklonjenim nožem reže prijateljstvo pa se zauzvrat mora dati simbolični novčić

Dobra priča Navigator,mora biti tanko narezana (u mom slučaju)panceta,a noževi ....s nečim se mora i narezati.

kaze se da se sa poklonjenim nožem reže prijateljstvo pa se zauzvrat mora dati simbolični novčić

Da,ali ne kod nas,to je uvezeno praznovjerje...

NAVIGATOR je napisao/la:Nema nam druge posto vidim da si mi blizu da se nadjemo jednom i ispitamo tko zna tanje spek narezati a za to ce mu trebati itekako dobar i ostar noz tako da ce biti tema za razgovor!

Uvjek spreman za takvu vrstu natjecanja a oštrina noževa če biti najmanji problem

Ma to sam ja čuo i za križeve, da se nepoklanjaju i da se igle ne posuđuju, koliko u tim pričama ima istine, vrag će ga znat..

Istine - trla baba lan...
Isto onoliko koliko i za crnu mačku koja ti prijeđe put pa se moraš okrenuti na neznam koju stranu i triput pljunuti - bezvezarije - praznovjernost jest veliki teret kojem, nažalost, robuje ogroman broj ljudi...
No, odosmo u debeli off =)

Adept je napisao/la:Istine - trla baba lan...
Isto onoliko koliko i za crnu mačku koja ti prijeđe put pa se moraš okrenuti na neznam koju stranu i triput pljunuti - bezvezarije - praznovjernost jest veliki teret kojem, nažalost, robuje ogroman broj ljudi...
No, odosmo u debeli off =)

Točno tako.A što kad ti u mraku prijeđe mačka preko puta treba li onda pljunuti budući da su u mraku sve mačke crne?

Inače, super si se snašao s kukurozovinom,ja sam jednom potok s njom prešao, zna ona biti korisna...

bila mi je jedina od korisnih stvari pri ruci da nisam to našao zamotao bi se u lišće (bila je jesen)

LupusREBEL je napisao/la:Ma to sam i ja čuo da se igle ne posuđuju, koliko u tim pričama ima istine, vrag će ga znat..

oprostite za offtopic ali moram komentirat ... ja sam čuo da si narkići ne smiju posuđivat igle ... a među nama kojima one služe za šivanje mogu slobodno kružiti iz ruke u ruku , ..pa i rinos je djelio igle prije par dana

@ NAVIGATOR.. super prica, super djetinjstvo i najvažnije od svega super roditelji...

damjan je napisao/la: i najvažnije od svega super roditelji...

da, pogotovo ovo gore
meni su starci bili ludi kad su vidjeli moj prvi Famipa Bowi... Jos da smo onda imali digitalce - što bi danas bilo dobrih slika hehehe

pa da mislim da sam sve u svemu imao sreće s roditeljima. otac me među ostalim već sa 7-8 godina učio bacati noževe, sa 6 sam proputovao veći dio europe, sa 12 preveslao veči dio jadrana, smucao se po 4000sućnjacima u alpama, sve to s roditeljima naravno. ali ima to i svojih loših strana,naprimjer- tek sam prije godinu dana samostalno poslao svoj prvi mail, tak nisam baš freek za kompijutere.

Mene su moji vodili na sladoled