kako prepoznati otrovno voće?

Dobro, ali trovanje biljkama nije ni izbliza toliko opasno kao trovanje gljivama.
Sega nekolikovrsti u našim krajevima mogu biti smrtno otrovne, uglavnom su odbojnog ukusa i mirisa i treba pojesti vecu kolicinu da bi se bilo u ozbiljnom problemu, za razliku od gljiva gde je dovoljno 20 tak grama zs sigurnu smrt.

Postoje nekakvi univerzalni testovi koji bi od prilike izgledali ovako:
natrljate bilju na nadlanicu. ako posle 1 sata nema reakciej na kozi, natrljate je po usnama.
akoopet posle sat nema reakcije malu kolicinu stavite i usta zvacete, isljunete i ako posle sat nema raekacija pojedete ne vise od 50 grama. tog dana ne jedete nista drugo . ako nema reakcija iducega dana pojedete 250 grama iste i ako u naredna 24 h nemae problema biljka nije otrovna bar ne previše.

Ovo kazem jer npr. zelje je jestivo ali sadrzi oksalate koji u duzoj upotrebi mogu stvoriti probleme sa peskom i kamenom u bubregu, oštetiti hrskavice zglobova,... sto navedeni test ne prepoznaje.

Ovakavi testovi imaju smisla u situacijama prezivljavanja kada na nekom prostoru imamo mnogo neke izdasne biljke za koju nismo sigurrni .


Drugo mnoge biljke su uslovno jestive, npr izdanak paprati je izvrstan, ukusan, zdrav i jestiv, staro lišće je škodljivo, koren otrovan ali u odgovarajucim kolicinama je odlican lek protiv crevnih parazita. Surucica (od koje sam se jednom i otrovao jer sem je jeo sirovu) je jestiva kuvana,.... zreli i tericki obradjeni plodovi zove su izvanredni, ali zeleni sardze cijanovodonik i otrovni su ,....

nije voce kao pecurka pa da je mozes zakljuciti da li je otrovna ili ne nego ides na google i nadjes koje su jestive a koje ne i otstampas ili nacrtas pa poneses na prezivljavanje i vremenom ces da zapamtis koje su otrovne a koje ne

daca car je napisao/la:nego ides na google i nadjes koje su jestive a koje ne

dobaaaar

mene zanima u kakvim oblastima se nalaze borovnice...i kada ih ima....

Htio bih malo u ovoj temi pridonijeti, jer ipak je nekako moja domena, polagao sam ispit koji se između ostalog sastojao od prepoznavanja vrste prema plodu, dakle kod određenih vrsta bobi.

Prvo i osnovno i to su vrlo lijepo naznačili Vuk i boletus, o biljkama se treba educirati isključivo iz stručne literature. Pogotovo ako namjeravamo konzumirati neki dio te biljke.

Google i internet su super stvar, ali su nerecenzirani, svatko ima pravo pisat i piše svašta na internetu i ima punooo previše krivih podataka na raznim stranicama, pa čak i na Wikipediji, koja kao postaje virtualna zamjena za enciklopedije i ima određeni stupanj recenzije, ali iskreno i tamo se nađe svašta.

Plod, tj. bobu, orah, mahunu, koštunicu (višnje, trešnje i takvo voće su koštunice ne bobe ), ne bih preporučio prepoznavati samo na temelju njegovog oblika. To stvarno zahtjeva već dosta edukacije i prakse i onda se ne gleda samo oblik i boja, nego i sva ostala morfološka obilježja ploda, a ni onda nije pametno biti 100% siguran (ako se ne vidi ostatak biljke), jer na morfologiju ploda utječe jako puno faktora. (nadmorska visina, kolićina vlage staništa, okrenutost prema suncu, sastav tla itd.)

Biljke treba znati prepoznati u cjelini, znači list, stabljiku, habitus (općenito oblik biljke sa određene udaljenosti), cvijet, izbojke u zimsko doba, plodove kada su nezreli, kada plodovi dozrijevaju, kada se konzumiraju, koji dijelovi biljke su jestivi, koji otrovni.

I s biljkama je najsigurnije baratati s latinskim imenima npr. svima fina i poznata šumska jagoda = Fragaria vesca, hrastovi su rod Quercus (npr. hrast lužnjak je Quercus robur) itd., jer latinska imena ista se koriste i u HR i u Srbiji i u Engleskoj i Kini ili Japanu. Nema šanse da dođe do zabune, ako je literatura stručna i recenzirana.

gorane jel bi mogao odgovorit na ono gore pitanje....u kakvim oblastima ima borovnica i kada se mogu jesti....

Gorane svaka ti čast na stručnosti ali brate mili ljudi su jeli borovnice i jagode i nešto malo prije izuma knjige... kad bolje razmislim i prije izuma pisma tako da mislim da se ljude može educirati o tome bez da polažu doktorat

Ja sam kao balavac od nekih 7-8 godina počeo brati gljive i nikada nisam ubrao otrovnu, a naučila me moja baka koja nije doktor biologije

Evo proglugao malo i naletio na knjigu SAMONIKLO JESTIVO BILJE, a možete ju skinuti ovdje: http://www.4shared.com/get/j3dZSODf/Ishrana_u_prirodi__jestivo_div.html

marko, slažem se s tobom u potpunosti, zapravo ne mislim da se ovo baš ni treba učiti iz knjiga isključivo, najbolje je tako da te odvede netko stariji i iskusan

ali ja sam čisto reagirao, slažem se malo pre stručno, da dečki dobe dojam da se s biljem ne treba igrati, jer može se zeznut, a onda je neugodno, a ponekada i više od toga

stari ljudi su nekada živjeli puno više u skladu s prirodom, tako da su se takva znanja prenosila u naslijeđe, danas je to neusporedivo...

a stvarno mislim da je internet pun svega i svačega i da se ne bi smjelo oslanjati na google, da li je nešto otrovno ili ne

meni su isto otac i djed naučili gljivama i recimo da dedeke, sunčanice (obićne i kuštrave), lisičke, crne trubice i vrganje bi se usudio sam skupiti...


sljedeće ljeto baš planiram na Biokovu i u Moslavačkom gorju skupiti što više trava i plodova za čajeve, pekmeze i slično

gorane,vidim da si majstor za bilje pa ako mi mogao odgovorit na ono gore pitanje....gde rastu borovnice i kada ih ima...molim te