Psi kao vjerni pratitelji

Mladen je napisao/la:Hvala na novim informacijama što se tiće švicarskih ovčara ...
nisam mislio na tu pasminu ali je uvijek dobro znati da ima toliki izbor ..
Da se točnije izrazim kanadski vuk je zapravo naziv za više pasmina vukolikih pasa na našem prostoru ...a jedan od njih je čehoslovački vučji pas ..
a taj me zanima ..



Stvoren je u češkoj vojsci kao križanac njemačkog ovčara i vuka ..

kanadski vuk je isto sto i svicarski ovcar. samo drugi naziv..

o čehoslovačkom vučijaku ne znam puno, nastao je kao sto kazes krizanjem karpatskog vuka i njemackog ovcara zbog potreba tadasnje cehoslovacke policije, da se dobije sto bolji sluzbeni pas.. no u tome nisu uspjeli jer koliko god radili sa njima uvijek isplivaju dominantni vučji geni, a to je u prvom redu plahost i strah od ljudi, te borba za alfa mjesto u coporu, sto je kod vukova jako bitno i izrazeno...

davno sam citao clanak o ovome psu koji je napisao tada (a mozda i jos uvijek) jedini vlasnik te pasmine u hrvatskoj, koji ga je dobio slucajem okolnosti, te se samo sjecam da nikome ne preporucuje da uzme ovog psa i da opet bude u istoj prilici, da ga nebi uzeo..

mislim da bi on bio jako, jako tezak za odgojiti.. evo recimo haskiji koji su se odvojili od vuka pred neznam koliko tisuca godina jos uvijek imaju neke njihove izrazene karakteristike.. i jako su teski za odgoj.. tako da nemogu ni zamisliti kakav je ovaj koji se od vuka odvojio prije 30 god..

jel mozes reci koje osobine i karakteristike bi zelio kod psa, pa lako onda nesto pronadjemo i preporucimo...?

Veliki sam gubitnik što se tiće sibirskih haskija ...da ne ponavljam istu priču več nekoliko puta..
tako da sibirski haski kao čistokrvan otpada ...malo je teže sad izraziti neke osobine jer ideale nema ..ali volio bi pasminu koja ima vučji izgled, ne spada u velike pse i da se može nešto naučiti ...ako bude problem takvog nabaviti uzeču si nekoga križanca sa haskijem..

ne postoji pasmina ili križanac bilo kojih pasmina koji se ne može naućiti i ukrotiti, sve je na čovjeku koji radi.. sve ovisi o tebi, tvojoj volji za rad, vremenu koje si spreman odvojiti.. pogotovo ako se radi o štenetu i ako od samog dolaska primjeniš pravi pristup, tu je još i kastracija kojom bi otklonio neke probleme a karakter psa se nebi bitno promjenio, produžio životni vijek i smanjio rizik od nekih oboljenja.

Stari ...pričali budemo o psima uskoro..to je tvoja tema ...

Nala , 10 i pol mjeseci , AST

Mladen je napisao/la:Veliki sam gubitnik što se tiće sibirskih haskija ...da ne ponavljam istu priču več nekoliko puta..
tako da sibirski haski kao čistokrvan otpada ...malo je teže sad izraziti neke osobine jer ideale nema ..ali volio bi pasminu koja ima vučji izgled, ne spada u velike pse i da se može nešto naučiti ...ako bude problem takvog nabaviti uzeču si nekoga križanca sa haskijem..

pa recimo švicarski ovčar izgleda kao bijeli vuk





imaš crni njemački ovčar koji izgleda kao crni vuk





Aljaški malamut





norveški gonič losova




Sjeverni Inuitski pas





Utonagan





Saarloos (ova pasmina se preporuca samo iskusnim vodicima)





Kanaanski pas





to su samo neke od pasmina vučjeg izgleda, ima ih još ali ih je jako teško nabaviti, čak i većinu ovih navedenih...

prva 3 bi trebao moći nabaviti bez problema

ah, nisam čitao od početka, pa sam napisao da ima i češki vučji pas,haha, a momka bas on zanima, i mene je nekad...Mene dugo zanimala ta tematika, i dosao sam do jednostavnog zakljucka, to su sve ono što bi mi narodski rekli, Vučjaci, mješanci vuka i psa..Samo je pitanje iz koje države i kojeg dijela svijeta..(inace koliko je meni poznato, czech wulfdog je napravila češka vojska, križanjem jel, i ima i nizozemska verzija)

ps. moj prijedlog, iako malo subjektivan, nabavi tornjaka..za njega je vuk igračka

crotwar je napisao/la:
ps. moj prijedlog, iako malo subjektivan, nabavi tornjaka..za njega je vuk igračka

jedan vuk za tornjaka je igracka, ali posto se vukovi krecu u coporima za njih bi jedan tornjak bio samo usputni obrok..

iako mozda bi ga cak i jedan vuk mogao srediti.. muzjak tornjaka je do otprilike 70kg tezine, prosjecna tezina nasih vukova je oko 30kg, no iz jednog od dva copora na sirem zadarskom podrucju je nedavno odstrijeljen jedan vuk koji nije uopce nas sivi vuk, nego puno veci sibirski.. na tom podrucju stada ovaca znaju cuvati i po 3 pastirska psa, pa im vukovi svejedno u manje od 5 minuta zakolju po 20-ak ovaca...

ovdje ima puno polutočnih informacija. za početak, kanadski vuk nije drugi naziv za švicarskog ovčara. naziva ga se još i bijeli kanadski ovčar, američki bijeli ovčar, bijeli njemački ovčar ili jednostavno bijeli ovčarski pas. od FCI-ja je priznat naziv bijeli švicarski ovčar. kanadski vuk je, kolko se meni čini, neki čudni lokalni hrvatski naziv vjerojatno nastao iz neznanja i poluinformiranosti. s obzirom da kod nas posotji nešto što zovemo sibirski vuk, a sličan je švicarskom ovčaru, može biti da je tako nastalo i to bastardno ime. kanadski vuk postoji kao vučja pasmina i on može biti bijeli, ali nema veze sa švicarskim ovčarom.

a naziv koji se koristi generički za sve pse nastale križanjem s vukovima ili pripitomljavanjem pojednih pasmina vuka je vukopas. oni su uglavnom nezgodni za imati, pogotovo u gradu, zbog pretjerane plahosti. to ne znači da su bojažljivi, da se krivo ne shvati, ali njihova osjetila su puno jača i osjetljivija nego kod pasa pa reagiraju na manje podražaje. istovremeno, reakcije su im instinktivnije, što uključuje i bijeg i napad pa može biti nezgodno. nemam osobnog iskustva s vukopsima, ali iz onog sto sam citao, saarloos spada među uspješnije eksperimente križanja s vukovima i s njima se dosta može raditi. ta njihova plahost navodno ima i neku nježnu crtu, tako da u dobrim rukama razvija vrlo prisan odnos s vlasnikom. ali i dalje stoji da je, kao i svi vukopsi, pas za iskusne vlasnike. jer s njima treba biti čvrst, ali nježan, jer na silu ne reagiraju baš najbolje. malo ljudi tu zna pravi balans postići.

kod nas se zadnje vrijeme pojavljuju tzv. sibirski vukovi ili sibirski bijeli vukovi. jedan čovjek ima jednog kod mene u kvartu i "pas" je stvarno prekrasan, miran i staložen. kad se kreće vidi se da nije pas, ima drugačiju građu tijela, dublja prsa, trči u skokovima i nevjerojatno je brz. i drugi psi ga jako respektiraju, tako da je preuzeo ulogu peacemakera i ne da drugima da se svađaju ili jačima da maltertiraju slabije. sve to to zvuči kao sjajna pasmina, ali navodno je priča oko toga da neki čovjek u zg ima mješance švicarskog ovčara i sibirskog vuka. ne znam kakva je istina u cijeloj priči, ali ja bih bio jako oprezan, jer je teško reći o koliko stabilnoj genetskoj linij se radi i je li pas povukao više vučjeg ili ovčarskog karatkera. na netu nisam ništa pronašao o takvoj pasmini, a o vukopsima ima stvarno dosta napisano. mogao bi obo zapravo biti neki lokaln kuriozitet.

osobno, ne bih preporučio nikome uzeti vukopsa samo zato jer mu se, eto, sviđaju vukovi pa bi on jednog. za vukopse treba poznavati i pseću i vučju psihologiju i imati dosta iskustva. ako se već odlučite za to, uzmite jednu od priznatih pasmina iz provjerenog uzgoja. NIKAKO ne uzimati životinje iz nekih avanturističkih križanja pasa i vukova. znam da toga kod nas ima, ali osim što su takve životinje potencijalno opasne za druge pse i ljude, to je neodgovorna praksa prema samim životinjama i ne treba ju poticati kupovinom. tako nastale životinje su niti psi niti vukovi, a manje su prilagođene životu u civilizaciji od bilo koje pasimne pasa. osim toga, ovo što pirat piše za događaje oko zadra je posljedica takvih igranja s uzgojem vukova.

ja sam od vise vlasnika svicarskog ovcara cuo da se taj pas u americi naziva kanadski vuk, a neki ga tako zovu i kod nas..

ti takozvani sibirski vukovi koji se prodaju preko njuskala su krizanci svicarskog ovcara.. navodno tip ima cistokrvnog svicarca kojeg je pario sa nekim mjesancem, te ih ne moze prodavati pod cistokrvne pa prodaje spiku da su to sibirski vukovi, inace vukovi ne laju, dok njegovi laju kao normalni psi..

u RH vuk je zasticena zivotinja i zabranjeno je imati krizance vukova i pasa, osim priznatih pasmina koje su nastale selekcijom..

i takodjer ne preporucam nikome uzimati te priznate krizance pasa i vukova zbog tezine odgoja, a ni u ludilu uzimati domace krizance pasa i vukova, em sto je zakonom zabranjeno em je to dvilja zivotinja, a ne domestificirani pas..

ne znam baš, ako zaguglaš canadian wolf, dobit ćeš jako puno slika, pa ono, vukova
a jedini koji mi zapravo zgleda kao švicarac je neki pas iz crne gore

a ovaj "sibirski vuk" iz mog kvarta ne laje, bar ga ja nikad nisam čuo. ma čudna je to priča, može biti da ima nešto i vučjeg nutra, ko zna. sva sreća da je pas super ispao.

haha.. ja zaguglao kanadski vuk pa mi prvih par slika izbaci svicarca..

uglavnom za tog sibirskog vuka mozda i nije isti tip, ali evo jedan komentar sa foruma o psima..

"Isuse kako sam sad ljuta!
Znam za tog idi...ta!
Ima jednog cistokrvnog psa i mjesance koji su od svicaraca. I onda ih nemre prodat kao cistokrvne pa izmislja da ima vukove i prodaje ih po 300eura!!!
Kako bih mu rado glavu otkinula!
Kvari ovakvu pasminu i jos ljudima sli pamet da prodake vukove!
Svaka cast idi...tima koji u to povjeruju...
Prvo, cisto bijeli vukovi ne postoje, ima ih negdje u Europi ali su zakonom zasticeni, drugo, vukovi ne laju, a njegovi psi-vukovi laju!
Ne znam vise ko se tu pravi glup a tko to doista je.
Ovo je strasno!"

4 muska tornjaka ubiju manji čopor...necu ti konfrontirat, misli sta zelis, al ja tornjaka imam godinama, i ne jednog...

a sto se tice coporativnih napada, imam susjeda koji ima imanje u lici, 3 muska i zenku, cuvaju imanje...i nema upada niceg..mogucno je da u brzini uspiju upast i klat( mada i to nevjerovatno jer imaju prejebena čula), al se izvuc svi nece, nema sanse..mozda taj tvoj zemo nije vidio sta su pravi tornjaci..

pirat je napisao/la:

crotwar je napisao/la:
ps. moj prijedlog, iako malo subjektivan, nabavi tornjaka..za njega je vuk igračka

jedan vuk za tornjaka je igracka, ali posto se vukovi krecu u coporima za njih bi jedan tornjak bio samo usputni obrok..

iako mozda bi ga cak i jedan vuk mogao srediti.. muzjak tornjaka je do otprilike 70kg tezine, prosjecna tezina nasih vukova je oko 30kg, no iz jednog od dva copora na sirem zadarskom podrucju je nedavno odstrijeljen jedan vuk koji nije uopce nas sivi vuk, nego puno veci sibirski.. na tom podrucju stada ovaca znaju cuvati i po 3 pastirska psa, pa im vukovi svejedno u manje od 5 minuta zakolju po 20-ak ovaca...

crotwar je napisao/la:4 muska tornjaka ubiju manji čopor...necu ti konfrontirat, misli sta zelis, al ja tornjaka imam godinama, i ne jednog...

a sto se tice coporativnih napada, imam susjeda koji ima imanje u lici, 3 muska i zenku, cuvaju imanje...i nema upada niceg..mogucno je da u brzini uspiju upast i klat( mada i to nevjerovatno jer imaju prejebena čula), al se izvuc svi nece, nema sanse..mozda taj tvoj zemo nije vidio sta su pravi tornjaci..

pirat je napisao/la:

crotwar je napisao/la:
ps. moj prijedlog, iako malo subjektivan, nabavi tornjaka..za njega je vuk igračka

jedan vuk za tornjaka je igracka, ali posto se vukovi krecu u coporima za njih bi jedan tornjak bio samo usputni obrok..

iako mozda bi ga cak i jedan vuk mogao srediti.. muzjak tornjaka je do otprilike 70kg tezine, prosjecna tezina nasih vukova je oko 30kg, no iz jednog od dva copora na sirem zadarskom podrucju je nedavno odstrijeljen jedan vuk koji nije uopce nas sivi vuk, nego puno veci sibirski.. na tom podrucju stada ovaca znaju cuvati i po 3 pastirska psa, pa im vukovi svejedno u manje od 5 minuta zakolju po 20-ak ovaca...

4 tornjaka koji cuvaju stado je respektabilna brojka, koju copor vukova vrlo lako moze zaobici, ako su pametni, ali jedan tornjak nema nikakve sanse..

znam jednog tipa sto je nedavno uzeo jednog tornjaka da mu brani stado u okolici zadra, ja sam mu reka da jedan nije dosta, on je reka da je... sad je na nama da vidimo..

malo je bespredmetna ova rasprava ko je jači jer se radi o različitim životinjama koje se i različito ponašaju, a zapravo relativno rijetko dolaze u sukob jedan na jedan. vuk je divlja životinja i predator kojem život ovisi o sposobnosti da lovi. zato će jako pažljivo vagati hoće li ući u sukob s velikim, dobro uhranjenim psom. povući će se već i kod manje ozljede ili samo opasnosti od ozljede, jer čak i da pobijedi, bila bi to pirova pobjeda i bez smrotnosnih ozljeda.

pastirski psi su pripitomljene i selekcionirane životinje koje nemaju toliki strah od ozljede jer zapravo nisu više pravi predatori. zbog jakog čuvarskog nagona ne popuštaju, ne povlače se i nemaju istu "kalkulaciju" oko ozljeda. pri tom su veći od vukova, bolje uhranjeni i zato možda jači. nekoliko pastirskih pasa možda će otjerati čopor vukova, ali u situaciji gladi gdje se kalkulacija rizika malo promijeni, sumnjam da bi zaustavili napad čopora, bez obzira koliko veći bili.

Mudro zboris Maff.. Jači su svakako..Evo priča se po banovini, da je čovjeka napao medjevjed, i da ga je pas spasio od smrti..

pa i nije bespredmetna rasprava jer se ipak takvi psi koriste za obranu od vukova..

o situaciji jedan na jedan ne treba ni pricati jer se nece naci u takvoj.. 3-4 tornjaka mogu bez problema se suprostaviti coporu vukova i otjerati ih.. ali jedan tornjak nema nikakve sanse..

prije mjesec dana je covjeka napao medvjed u blizini Rijeke, navodno bas zbog psa, covjek se sakrio i povukao, ali skotski ovcar koji je bio s njim je valjda poceo lajati ili sto vec, te se covjek jedva izvukao od napada, bio je i ozlijeđen dobro...

uglavnom, jel se kolega Mladen odlucio za kakvu pasminu..?

evp nešto zanimljivo
https://www.youtube.com/watch?v=SN8HIe837CA

pirat je napisao/la:pa i nije bespredmetna rasprava jer se ipak takvi psi koriste za obranu od vukova..

ma mislio sam bespredmetna u smislu tko je jači. naravno da su pastirski psi (relativno) uspješni u zaštiti stada i o tome ima smisla raspravljati.

facebook. com / photo.php?fbid=354611167953320&set=a.337795269634910.75476.138368646244241&type=1&theater

pogledajte jednu zanimljivu sliku i objašnjenje..šarplaninac je teoretski dio porodice tornjaka

(morate upisat http i spojit dijelove linka-- il ce admin ako zeli..)

svaka čast tornjacima ali šarko je šarko.Tornjaci su u osamdesetima bili na rubu izumiranja ali zaslugom naših kinologa vraćeni su u život te postali međunarodno priznata pasmina nakon 30 godina napornog rada.Malo čudno zvuči ova tvrdnja o porodici tornjaka i šarku kao njenom dijelu.

mene isto zacudilo, mada je sasvim ne vazno..ja volim sve pse, samo su mi pastirski i planinski ljubav ...

Ovo je upravo moj jedan ratni drug objavio (isto veliki zaljubljenik u pse), a jako se dotiće ove naše priče ..uživajte :

ISTINITA PASTIRSKA PRICA '' KAKO JE LAKO OSUDITI NEKOGA ''


KAKO JE LAKO OSUDITI
Jednom su jednog starog pastira, koji je već preko sedamdeset godina čuvao ovce, upitali novinari: "Možete li da nam ispričate nešto posebno, što je sigurno moralo da vam se dogodi u vašem dugom pastirskom stažu?"

Razlog što su uopšte novinari došli je bio: država je odlučila da mu dodeli počasnu penziju za njegov osamdeseti rođendan, jer je pošteno obavljao svoj posao, eto, već punih sedamdeset godina, a nema nikakvih drugih osnova po kojima bi dobio zasluženu penziju, jer nije bio nigde prijavljen, ni na kakvim platnim spiskovima nekog preduzeća.

Starac se ispočetka branio da je on običan pastir i već mu je bilo neugodno što su uopšte došli oni kojima se ni u snu čovek ne bi nadao, a kamoli što će još o njemu neko i pisati u novinama, za koje je on, onako nepismen, samo znao da postoje. No, novinari kao novinari, napasni kao osice, nisu se dali tek tako oterati. A prostodušni starac je na kraju ipak popustio i započeo da priča.

"Kada sam imao dvadeset godina, našao sam u šumi malo nejako psetance.

Onako malešno mi se smililo, pa sam ga jednostavno pokupio sa sobom bez razmišljanja. Već nakon par dana to pseto mi je ušlo pod kožu, i ja sam ga zavoleo. Svuda sam ga vukao sa sobom, delio sa njim što sam i sâm imao. I pseto je lepo napredovalo.

No, seljani su počeli da me zadirkuju govoreći da je to vuk i da treba da ga ubijem, jer će se veliko zlo dogoditi. Kako sam mogao da ih poslušam, kad mi je srcu priraslo i gotovo. Pseto je postalo kršno, veliko, i kad bih ponekad nešto bio zaboravio u selu, slobodno sam ga pustio, rekavši da mi to sam donese. Gledao bi me za trenutak u oči, kao da traži na neki drugi način, a ne rečima, šta sam mu kazao. Bio je to vrlo pametan pas i revno mi je pomagao u čuvanju ovaca.

Jednog kasnog letnjeg popodneva nebo je nekako pritislo. Bilo je vedro, ali vazduh je bio težak, kao da će kiša. Ušao sam u kolibicu u planini, u kojoj je bio i tor za ovce koje su tu plandovale u senci par stabala. Čim sam legao na ležaj, oči su mi se same sklopile. Bilo je sparno.

Ne znam koliko sam dugo ležao, tek nešto me je prenulo iza sna. Neko krkljanje i režanje. Sve je bilo nekako prigušeno, tako da nisam bio siguran da li ja to spavam ili sam budan. Ipak sam izašao da vidim šta je. Vrata kolibice su gledala na zapad. Narandžasta sunčana lopta je bila još za koplje visoko. U smeru prema suncu moj pas je sedeo. Gubica mu je bila sva krvava, a kako je bio okrenut postrance, narandžasto sunce mu je prosijavalo kroz oči. Kao da je umesto njih imao dva užarena kamena. Sve je izgledalo tako nestvarno, utoliko pre što se ispred njega nalazila hrpa pušećeg mesa iz prohujalog života. Odmah sam shvatio šta se desilo.

Ušao sam mirno u kolibu i skinuo pušku pored vrata i ponovno izašao. Podigao sam lagano pušku i nanišanio mu glavu, glavu mog vuka. On se nije ni pomakao. Kao da je osećao krivicu što je prokockao moje poverenje, koje sam u njega uložio. Povukao sam obarač i on je pao.

Da bih nekako spasio što se spasiti dalo, otišao sam u selo po nekog od seljana i kola. Pomalo me je bilo i stid što pre nisam seljane poslušao. Sunce je upravo zalazilo kada smo počeli da tovarimo leševe ovaca u kolica. Možete zamisliti koliko je bilo moje zaprepašćenje kada sam izmedju ovaca naišao na tri leša vuka i jedne vučice. Srce mi se steglo, a na oči mi grunuše suze. Ubio sam svog istinskog prijatelja. Posumnjao u zvezdu na nebu.

Odonda je prošlo šezdeset godina, a ja tu sliku ne mogu da zaboravim, kao da se juče desilo. Od tada sam se nekako povukao u sebe. Reči su mi nerado prelazile preko usana. Bio sam vrlo pažljiv. Jasno mi je postalo da nema više mesta u mojoj duši za bilo kakvo osuđivanje bilo koga.

Cena toga je bila visoka, a niko me nije pitao da li želim da kupim to iskustvo."

vidio sam već ovu priču, jako je mučna, stegne me oko srca.

moja ekipa,, svi u glas, laže stari..ih jbg-a

na ovu priču sam i ja naletio več nekoliko puta i svaki put malo drugačije... vjerujem da je to fikcija zasnovana na istinitom događaju.

Mladen je napisao/la:Veliki sam gubitnik što se tiće sibirskih haskija ...da ne ponavljam istu priču več nekoliko puta..
tako da sibirski haski kao čistokrvan otpada ...malo je teže sad izraziti neke osobine jer ideale nema ..ali volio bi pasminu koja ima vučji izgled, ne spada u velike pse i da se može nešto naučiti ...ako bude problem takvog nabaviti uzeču si nekoga križanca sa haskijem..

Ja imam jednog takvog kako si opisao, pametan a vucijeg looka

Kolega Vučko, ne zamjerite, ali vaš je pas vučjeg luka koliko i uvaženi kolega Puls.

Kolega Ivo ne zamjerite al moj pas je star svega 6 mjeseci

Mislim da je moja čivava od 10 mjeseci više vučjeg luka od ovog.

Vi zavidni i zlobni...

Ja,naprotiv,vidim strašnu sličnost između ove nemani i vuka...i to onog najgore sorte...iz Crvenkapice!