Sirova koža

SIROVA KOŽA

Jedna od stvari koju jako dugo iščekujem da probam je i izrada neke, za početak, bilo kakve sirove kože. U ovoj našoj zemlji to je u prošlosti bila široko rasprostranjena roba ali danas morate da je napravite sami. Kada kažem u prošlosti mislim na jako dalek i jako velik vremenski raspon, koji se meri hiljadama godina. Važnost koju je koža imala u prošlosti, možemo slobodno uporediti sa današnjim monetama u kešu. Dakle platežno sredstvo za sve, bez potrebe za menjačnicama. Pojavom metala (bitan detalj), sva metalna sirovina koja je mogla lako da se pretopi, transportovana je u vidu ingota koji su imali oblik razapete kože, slično današnjem znaku za proizvod od prave kože. U svakom slučaju, da ne razvlačim priču, kada sam već morao kožu, već neko vreme pokušavam da nabavim komad sveže odrane kože, bilo koje životinje samo da nije velikam jer je ipak u pitanju eksperiment. Naravno dok sam se raspitivao, svi su imali, lovci, mesari, prijtelji, braća kumovi, a kad god pitam, joj zaboravili pa bacili...
Nadao sam se samo da ću nabaviti nešto za probu preko leta, jer je tada temperatura najpogodnija za proces koji sam ja izabrao. E sad, iako mi je bila želja da napravim video tutorijal o tome kako i šta, zbog jako loših vremenskih uslova u protekle dve nedelje, velike vlage i sličnih tehnikalija, postaviću samo par fotki i daću ukratko neke smernica, a detaljnije će biti u maju sledeće godine ili malo kasnije...
Dakle, došao sam u posed dve jareće kože, u pitanju su dve mlade životinje koje je moj brat sa sela lišio života u korist kuhinje, a gle čuda, setio se da mi ih ponudi, a ne zafrljači negde u atar, te mu zbog toga hvala. Pošto je preporučljivo da se proces sprovede istog momenta po skidanju sa životinje, dok je koža još topla, a kako to nije bilo moguće, on ih je propisno usolio i tako su stojale dva dana dok ih nisam preuzeo. Dakle po mogućnosti, kože odmah očistiti mehanički, zatim ih oprati u mlakoj vodi, što je bolje moguće. Zatim raširiti na neku ravnu površinu, ja sam raširio najlon na betonu i zatim kože raširio tako da im je dlaka gore. Gašeni kreč, po mogućnosti čist i već dobro navlažen, fanglom naneti na dlaku celom površinom, uz to sa blagim utrljavanjem, ivicom fangle. Kada se cela površina dobro premaže, krajevi kože se od spolja ka unutra presmotaju i tako se koža ubaci u veću kantu ili manje bure. Isti proces sam ponovio i sa drugom kožom. Kada sam i nju ubacio, štapom sam istisnuo sve zaostale džepove vazduha, a potom nalio par litara vode i ponovio proces istiskivanja vazduha. Pošto koža ima tendenciju da isplivava, poklopio sm je sa dva veća kamena i zatim nalio vode još par litara. Kanta u kojoj sam radio je velika od Jupola, mislim da je od 20 litara.
Idealno bi bilo kada bi se ovo radilo u manjem buretu koje ima pouzdan poklopac, da bi mešanje bilo bolje, ovako kako sam ja radio nisu radili ni indijanci. Bilo kako bilo, cilj ovog izlaganja kože kreču je da se oslobodimo sve dlake. U toku narednih 48 h. mešao sam smesu nekoliko puta, i koži prevrtao unutar rastvora. DA NAGLASIM, IAKO SAM OD STRANE NEKIH POZNANIKA BIO TERAN DA KORISTIM HEMIJU KAKO BIH SE LAKŠE OSLOBODIO DLAKE, INSISTIRAO SAM NA POTPUNO NATIVNOJ TEHNOLOGIJI. Ipak je ovo, pre svega bio eksperiment.
Kada je došlo vreme, kože sam jednu po jednu dobro isprao u nekoliko voda, kako bih maksimalno neutralisao kreč, a potom sam ih ponovo širio na najlon i u rukavicama, samo pokretom palca, ljuštio svu dlaku sa kože. USPELO JE... RADI, samo to mi je bilo važno. Obe kože sam dobro očistio od dlake, naravno pojedini segmenti su išli kao po loju, dok su drugi malo pružali otpor, ali to je bilo samo po rubovima gde nije bio jak prodor kreča, u svakom slučaju, očišćeno, sređeno, oprano...
Kao ram za rastezanje i sušenje vlažne kože, upotrebio sam palete. Krajeve, na rubovima, koji su bili pogodni, probio sam ekserima i prikovao je za paletu. Ovo mora da se uradi kako valja, jer koža koja se suši u stanju je da počupa eksere, što se i desilo na jednom komadu. Ovo naravno nije dobro rešenje jer za lakše sušenje treba imati ram, a ne paletu. No, kako je sve bilo na dža bu, posao je morao da se odradi brzo. Sve je razapeto i spremno za sušenje, ali onda počinju kišni dani, jedan za drugim... jedini način da pokušam sušenje je da nađem mesto u dvorištu gde ima promaje. Za tu svrhu poslužila je kotarka (čardak), ko ne razume lalošku terminologiju. Za divno čudo koža se tu, posle tri dana, osušila gotovo savršeno. Ovako su izgledale kada sam ih spustio sa sušenja...


Oslobodio sam ih sa paleta, svo vreme pokušavajući da se otmem utisku da sam dobio svoj prvi PERGAMENT, a tako je lako i jednostavno, samo treba da budeš blesav, pa da probaš... Posle toga sam primetio da su zadebljanja po krajevima slabije osušena, pa sam brže bolje odlučio da korisni deo kože što pre odvojim od krajeva i sklonim negde na suvo, jer se smešila nova kiša...



Iako sam zagledajući pažljivo i ispitivajući strukturu kože primetio da ima nedostataka u vidu ne skinute dlake itd... bio sam oduševljen, što sam konačno odradio nešto ovako. Naravno ovo mi još samo više daje podstrek da eksperimentišem dalje, a imam puno toga u glavi što bih hte da radim sa ovim. Evo još par fotki sa detaljnije uhvaćenom površinom...



Od ostataka, tj. okrajaka kože, imam plan da napravim kožni lepak tutkalo, ali o tom potom… Nadam se da vam se svideo prikaz. Ideja je zapravo samo u tome da sve čovek proba sam…MNOGO JE ZABAVNO.

Baš mi je ovo zanimljivo jer nisam ništa znao o obradi kože.
Koliko je kruta koža kada si završio obradu?

Ono što sam zapravo dobio kao krajnji rezultat sa ovakvom vrstom obrade je PERGAMENT. Svima nam je poznat najviše po tome što se u srednjovekovnoj književnosti, najviše po manastirima i samostanima, koristo umesto papira. Na njemu su rađene knjige. Materijal je po fizičko mehaničkim svojstvima najsličniji paus papiru, to je onaj providni papir po kome se piše rapidografima. Izuzetno je čvrst i otporan na habanje. Jedina slaba tačka, ako se koristi za pisanje, je u tome što se mora čuvati od vlage. Ako se koristi za neka fina pletenja taj problem se rešava jednostavnom impregnacijom, biljnim i životinjskim uljima ili mastima, kao i pćelinjim voskom. Šta ću sa njim još nisam odlučio.... Inače danas se ovakav identičan materijal koristi za presvlačenje bubnjeva, tarabuka i slično, kao i za gusle i još poneke instrumente...

Izvini, nisam primjetio da si sastrugao salo sa unutrasnje strane?! Ako grijesim izvini. Inace, kad skidas dlaku, kozu potopis u mjesavinu kreca i pepela, 3,4 dana i sleti sva. Ciscenje ostataka sala i masnoce mozes prije toga ili poslije, razapeti i sastrugati sa nozem, cak imaju nozeve polukruznog oblika(kao motika za poljoprivredne poslove) i onda staviti da se susi. Da bi pergament bio mekan, nekad se potapao u vodu sa hrastovom korom i zirom. I tako je dobijao zuckastu boju. Danas poslije susenja, se blago smirgla i posipa sa tzv. pumice powder, poslije toga opet fini smirgl i sticky powder, da bi se lakse pisalo i ostajalo napisano. Dalje sjeces po zelji, velicinu koja ti je potrebna, imas boje za kazu, mozes praviti futrolu za noz i sl. Ili dati nekom kaligrafu da ti uradi neku povelju...