Izradio bih svoj prvi nož - par pitanja i slike materijala

Već duže vrijeme mi je želja izraditi vlastiti nož od nule do futrole. Nakon izviđanja i sakupljanja materijala i znanja, imam par pitanja.

1. Kao bazu uzeo bih staru turpiju od mog dide, gledao sam dosta filmova kako se rade noževi od turpije i čitao o tome. U par navrata sam vidio da se spominje da je turpija sa oznakom djeteline odlična za izradu noža. Baš takvu jednu sam pronašao. Kako bih preciznije mogao odraditi dio oko toplinske obrade, da li mi na temelju slika i oznake djeteline netko može više reći o materijalu i o kojem se čeliku ovdje radi?






2. Za dršku sam mislio koristiti ove fosne sa slike od hrasta. To smo posjekli prije jedno godinu-dvije, suhe su i debele. Da li je ovo sa slika prikladan materijal za dršku.





Za futrolu imam već riješenu goveđu kožu i sav popratni pribor, već sam to radio. Oko same obrade sam čitao dosta, pogotovo temu od kolege Djomla.

3. Ako sam dobro shvatio (ukratko) ovako bi tekao postupak, pa ako vam se da prekontrolirati i ispraviti me, znam da je ugrubo i da ima još sto detalja ali bar jesam shvatio glavno.. (prvi puta radim nož)

Postupak:
1. Normalizacija: tri puta ovo radim - zagrijem do nemagneticnosti i hladim van žara do sobne temperature
2. Meko žarenje: Uzmem čelik, zagrijem ga u vatri dok magnet nehvata i ostavim u žaru preko noci da se ohladi bez dovoda zraka
3. oblikujem noz i grind, oštrina na 0,5-1mm širine
4. kaljenje, zagrijem ga dok nemagnetičnosti (crvena boja) i ostavim još malo preko toga (narančasto-žute, ne prežute boje) i brzo ohladim u ulju, zagrijano ulje na 40-60C
5. popuštanje u pečnici, na cca 200C - 1h (ovisno o materijalu) i tako 2 puta.. za nekih 58-59hrc
6. poliranje, i malo oštrenja
7. zaštitim oštricu, pa radim drsku drvenu
8. oštrenje
9. futrola

_______________________________

I da znam da na forumu svi pitaju oko ovoga, i da ima sto tema, vjerujte sve sam pročitao, samo bih evo ovo dao kao na nekakvu kontrolu, pa kad uhvatite vremena ako mi možete reći jesam li na pravom putu.. znam da će mi najveća škola biti sama praksa i učenje na greškama.

Hvala

Login je napisao/la:Kako bih preciznije mogao odraditi dio oko toplinske obrade, da li mi na temelju slika i oznake djeteline netko može više reći o materijalu i o kojem se čeliku ovdje radi?

To sam i ja tražio jer je hrpa starijih turpija koju sam primio u ruke imala djetelinu na sebi. I uz dosta guglanja i pojedenih živaca otkrijem da bi to trebao bit proizvođač RAPID Zagreb, čelik je po tome č 1941, a profa na faksu kaže da je taj čelik AISI W2

čelik turpije ti je ili  W2 ili 1095(nije ni bitno,temp TO se razlikuje vrlo malo,a to malo ti se i ne može odrediti po boji
hrast prestaje"raditi"nakon 20 godina.postoji mogućnost da ti se izvitoperi drška.
meko žarenje možeš raditi i u toplom pepelu(ne smije stajati na hladnom jer će povući vlagu),meni se baš jedna turpija hladi .pošto imam kamin,sačekam žar,otvorim cug,ubacim nož i nek se"kuha"20 minuta.zatim izvadim nož i ubacim ga u ladicu s pepelom.dovoljno ti je da se nož spusti na oko 100 c,i dalje ga možeš ohladiti vodom,kritična temp mu je odavnoo prošla(ja nož obrađujem strojno i jučer sam obrađivao čelik od 64 hrc,tako da mi minimalna tvrdoća nije bitna).najnajmekši čelik ćeš dobiti svojim postupkom,ali za ovaj čelik ti to nije bitno,bitno ti je recimo za D2 čelik.
svo poliranje i brušenje OBAVEZNO odradi prije postavljanja drške,inače češ morati kopirat potpis na noževima od Oštrog(crno-siva masa na bolsteru i oštrici)   .
sad samo naprijed!

Super, hvala obojici.

@fusher - a imam i par dasaka slične debljine od bora isto tako godinu-dvije nam stoji suh. Neznam jel bi možda bor bio bolji za drške?

Bor? isto kao da radiš dršku od stiropora ili možda ti je uzor Oštri samo on može skombinirati
Čamovinu(bor za dršku) prvo proguglaj tvrdoću istog.
Za dršku u pravilu trebaš što tvrđe drvo uglavnom gledaj nek je makar preko 1000janki
mada od 1500 više ne škodi

kao što reče chumaman bor ti je premekan.
ako imaš par daščica od parketa ili takvo nešto, pa možeš nešto u tom stilu iskemijati.

@fusher - a imam i par dasaka slične debljine od bora isto tako godinu-dvije nam stoji suh. Neznam jel bi možda bor bio bolji za drške?[/quote]


Za hrast - prirodno susenje je omjer 1 god.-1 cm
Bor je premekan za drsku.Ako mozes naci gdje starog parketa (bukva,hrast) ili neki dio starog namjestaja,staro drveno bure se radi od hrasta i bio bi idealan za drsku.
pozz

probaj naći krušku,jabuku,dunju,glog,šljivu,orah,bukvu,jasen...
evo moje drške od kruške http://stari-nakovanj.forumcroatian.com/t1090p15-prvi
orah je isto jako lijep,najtvrđi od svih navedenih(tako mislim)
bor mi se čini mekan i puca po godovima,možda stabilizirani,ali to više nije to,izgubi se onaj osjećaj drveta u ruci.
najjednostavnije otiđi kod nekog obližnjeg stolara i pogledaj drvo koje ti se svidi po godovima,i da je tvrdo(lupiš čekićem po njemu i gledaš koje ima manji odnosno plići otisak)

@Fagus-ja sam radio gredu nad kaminom od hrasta i odem kod stolara i kažem mu što želim.on mi kaže ako hoćeš hrast,nađi gredu staru min 20 god.kaže da se mlađi hrast savija kao jelova građa i da bi dobio stranicu bačve.

haha fagus brži sam
Login ako imaš nekog stolara u blizini pa užicaš par otpadaka.
(orah moj prijedlog).

Ok ok nj00bara ovdje, bor out hehe  

za drvo mi je lako onda, ako nenađem nešto ljepše, uvjek mi ostaje parket tog imam. A imam i starih buradi i kaca u susjednoj prostoriji do ovih fosni sa slike .. A i u drvarnici bi se dalo nešto zanimljivo naći jer smo sjekli stari šljivik i vočnjak prošle godine ... super.

malo ću to proučiti onda, imao sam predođbu "uzmeš bilo koje suho drvo i radi".. hvala za info dečki.. zbilja pomažu ove informacije!

Fusher, varaš se orah http://www.wood-database.com/lumber-identification/hardwoods/english-walnut/
a sad školica pa odradi tvrdoću i drugih ne trebam baš ja sve
Login , Bagrem je također OK te ako ti se ne žuri i hoćeš stvarno nešto extra potraži Drijenak
ili Glog....

Tako mi se činilo da je orah najtvrđi,iako ni dunja ni glog nisu mekši.jancima se ne zamaram,nije mi toliko bitno,a ako se radi sa egzotikama kao ti to je onda druga stvar

Login je napisao/la:... "uzmeš bilo koje suho drvo i radi"..

Ni je ni to daleko od istine, svako drvo može poslužiti, ali koliko dugo, i na što će ličiti nakon par udaraca i padova, je drugo pitanje.
Koristio sam hrast par puta i to zbilja suhu daščicu, kao i abonos i nisam imao problema, ali ima lijepih domaćih drva, skoro sve voćke, su lijepe i tvrde, a zna ih se naći kad narod čisti stare voćnjake, često se zna u šupama naći i prirodno spaltani komad bukve koji je još fino tvrd. Prije upotrebe bi trebalo ubiti bakterije, ali jako dobro izgledaju.

Znaš kako budući kolega Login.Ovo što si naveo je gruba , ali tačna aproksimacija - procesa izrade.Međutim, tu postoje mnogo caka i načina.Moj ti je predlog da kako budeš radio - stavljaš slike procesa izrade , pa ćemo ti pomoći u svakom od narednih koraka - šta i kako ...Tako će brže naučiti i savladati izradu.
Što se tiče termičke obrade- kada ga budeš kalio - okali tupriju u prerađenom ulju- bolje nego u vodi.Za početak dok ne stekneš iskustvo kaljenja "ljutih" čelika u vodi - koji su skloni pucanju.Tu postoje tajne kako da kališ u vodi - a da izbegneš pucanje i popucanje čelika...
Žarenje kada radiš - dovedi ga na teperaturu oko 900C- crveno- naranđasta boja.Drži ga na toj teperaturi neko vreme recimo 15 minuta.Okreći ga levo desno- kao kada prižiš ribu.Uvek da imaš ćumura ispod noža-vodi tu računa i da bude pokriven odozgo ćumurom-naravno.Nemoj ga hladiti u pepelu niti u pesku, već kada je dobro izžaren- dodaj malo ćumura odozgo i ugasi vatru.Tako će se ćumur zagrejati i užariti ( ti si ugasio vatru) i tako ga pokrij ciglama ili crepom. Nemoj pepelom il sl.Tako ćeš dobiti najbolju mekoću čelika prilikom žarenja.Bolju od one u pepelu ili pesku...
Toliko za sada ...Željno isčekujemo rezultate ..Neka ti je sa srećom!

pozdrav

Login je napisao/la:
Postupak:
1. Normalizacija: tri puta ovo radim - zagrijem do nemagneticnosti i hladim van žara do sobne temperature
2. Meko žarenje: Uzmem čelik, zagrijem ga u vatri dok magnet nehvata i ostavim u žaru preko noci da se ohladi bez dovoda zraka
3. oblikujem noz i grind, oštrina na 0,5-1mm širine

ovdje se bunim. vidio sam da se vode diskusije oko ova tri koraka pa sad vise nisam siguran sto je ispravno. Naime, koliko sam shvatio, meko zarenje se radi da bi se materijal omekshao i da bi se lakse obradjivao (i nakon kovanja da se opusti od stresa). sljedi masinska obrada i tek tada normalizacija kao priprema za kaljenje. sa mekim zarenjem bi se normalizacija ponistila. sad, ja tako radim i cini mi se da dobro funkcionira. neka me netko ispravi ako grijesim =)

Nakon kovanja se radi normalizacija ,,,, u ovom slucaju sa turpijom neradi se normalizacija vec omekshivanje i onda moze nakon brushenja struganja normalizacija prije kaljenja

Koliko sam skužio tu na forumu i malo na faksu...normalizacija je čisto da se kristalna rešetka unutar čelika bolje posloži tako da se smanji naprezanje materijala, jelda?

Login,

dovoljno je zagrijati turpiju na 860°C i ostaviti je u žaru da se preko noći ohladi. Dobit ćeš fini meki materijal.
Kad završiš s oblikovanjem neka ti žica ostane minimalno 1,5mm jer će kod kaljenja opet oksidirati i bit će dosta za šmirglanje i završnu obradu pa malo rezerve neće škoditi. Naravno ako budeš radio ručno, ubit ćeš se od posla jer je nož sad zakaljen:)

Kaljenje:
Nož zagrij do nemagnetičnosti i još malo preko toga. Jako je važno da ti posuda s uljem bude u blizini jer karbonski čelik treba ohladiti u sekundi. Prenošenje do udaljene posude rezultira brzim gubljenjem temperature i rezultat neće bit zadovoljavajući.
Točnu tvrdoću nažalost možeš provjeriti samo na tvrdomjeru. S turpijom možeš probati da li si zakalio kako treba. Evo jedan od mojih testova da čuješ kako zvuči zakaljen čelik - Radi se o AISI 1095

Popusti 1x na 200°C u pećnici i navali sa šmirglanjem.

oštrač je napisao/la:Znaš kako budući kolega Login.Ovo što si naveo je gruba  , ali tačna aproksimacija - procesa izrade.Međutim, tu postoje mnogo caka i načina.Moj ti je predlog da kako budeš radio - stavljaš slike procesa izrade , pa ćemo ti pomoći u svakom od narednih koraka - šta i kako ...Tako će brže naučiti i savladati izradu.
Što se tiče termičke obrade- kada ga budeš kalio - okali tupriju u prerađenom ulju- bolje nego u vodi.Za početak dok ne stekneš iskustvo kaljenja "ljutih" čelika u vodi - koji su skloni pucanju.Tu postoje tajne kako da kališ u vodi - a da izbegneš pucanje i popucanje čelika...
Žarenje kada radiš - dovedi ga na teperaturu oko 900C- crveno- naranđasta boja.Drži ga na toj teperaturi neko vreme recimo 15 minuta.Okreći ga levo desno- kao kada prižiš ribu.Uvek da imaš ćumura ispod noža-vodi tu računa i da bude pokriven odozgo ćumurom-naravno.Nemoj ga hladiti u pepelu niti u pesku, već kada je dobro izžaren- dodaj malo ćumura odozgo i ugasi vatru.Tako će se ćumur zagrejati i užariti ( ti si ugasio vatru) i tako ga pokrij ciglama ili crepom. Nemoj pepelom il sl.Tako ćeš dobiti najbolju mekoću čelika prilikom žarenja.Bolju od one u pepelu ili pesku...
Toliko za sada ...Željno isčekujemo  rezultate ..Neka ti je sa srećom!

Hvala na komentaru. Da znam da ima dosta još detalja i caka, ovo je ugruba skica naučene teorije i pogledanih video uradaka, čisto da vidim jesam dobro skužio bit. Još moram toga proučiti (zato i ova tema) dok nebudem počeo raditi tj. dok uhvatim prvi slobodan dan za otići na selo i početi.
Ulje svakako mislim koristiti za kaljenje, nikako vodu. Hvala za savjete oko žarenja, budem ih imao na umu kad dođe na red.

Svakako ću staviti proces izrade po postupcima, jer nežurim nigdje niti imam vremena i iskustva sve odraditi u komadu. Svakako se javim nakon početka radova.

n3m0 je napisao/la:pozdrav

Login je napisao/la:
Postupak:
1. Normalizacija: tri puta ovo radim - zagrijem do nemagneticnosti i hladim van žara do sobne temperature
2. Meko žarenje: Uzmem čelik, zagrijem ga u vatri dok magnet nehvata i ostavim u žaru preko noci da se ohladi bez dovoda zraka
3. oblikujem noz i grind, oštrina na 0,5-1mm širine

ovdje se bunim. vidio sam da se vode diskusije oko ova tri koraka pa sad vise nisam siguran sto je ispravno. Naime, koliko sam shvatio, meko zarenje se radi da bi se materijal omekshao i da bi se lakse obradjivao (i nakon kovanja da se opusti od stresa). sljedi masinska obrada i tek tada normalizacija kao priprema za kaljenje. sa mekim zarenjem bi se normalizacija ponistila. sad, ja tako radim i cini mi se da dobro funkcionira. neka me netko ispravi ako grijesim =)

@ n3m0, dzolix i drugi
dakle dečki normalizaciju radim kao korak prije kaljenja, dakle prvo meko zarenje, onda obrada mehanička pa potom normalizacija prije kaljenja?

@gorky - ok čitao sam o toj žici, neki kažu 0,5-1mm, neki 1 do čak 2mm .. e sad vidit cu.. mislio sam svakako bar 1mm, ali ko što kažeš bolje malo rezerve ostaviti, pa uloziti truda ali biti na sigurnom.
Hvala za video.. to sa provjerom tvrdoće sam čitao i vidio u par filmica da sa turpijom isprobavaju, ako turpija hvata materijal nije dobro, a ako "klizi" onda je ok.

Login .. ako pravish od turpije bolje ti je da pravish model sa kracom a shirom oshtricom jer turpija nije elasticna pa se moze lakshe iskriviti ili puci . Nakon brushenja prije kaljenja moze normalizacija a i nemora.

Kolega dzolix- nebih se baš složio sa tobom.Evo iz kog razloga.Razlika između alatnih i opružnih čelika  postoji- to je aspsoluta.Takođe , razlika između tvrdih metala  i alatnih čelika je veća nego između alatnih i opružnih.
To praktično znači da alatne čelike (  turpija  AISI 1095-u ovom slučaju ) pri popuštanju idu do ljubičaste boje- to je negde oko 250 - 300C.Čak i naranđsto - ljubičasta boja dolazi u obizir- između 200- 250 C.Dok , opružne čelike treba popuštati na žutu boju  , u izvenisim slučajevima do žuto -naranđaste.To sve rezultuje time da neće doći do pucanja - noževa sa dugim oštricama.....Zato kolegi logionu- preporučujem popuštanje na ljubičastu boju- pa može da pravi koliko hoće duge oštrice
Ako ide na kraće oštrice onda neka popušta do naranđaste boje.Što kraće ošrice- to manje popuštanja.  o.Sve ovo pričam iz iskustva.Da li će da se odluči na diferecijalno ili mono kaljenje - to je na njemu .....
Poneta je u popuštanju nakon kaljenja.Što više idemo ka tvrdim metalima i alatnim čelicima visoke tvdoće ( štirija , vidia i sli) , treba izbegavati fiksno diferencijalno kalljenje- i primenjivati stepenasto dif kaljanje.Ali dobro - to je već druga priča.
Evo nekih zanimljivih stvari u vezi žarenja :
Tekst u postu kod forumaša Goxxona - Ikarus

evo da se razumijemo, na brzinu sam preveo:

homogenizаciono žаrenje
meko žаrenje
rekristаlizаciono žаrenje
Homogenizаciono žаrenje[uredi]
Izvodi se u cilju ujednаčаvаnjа hemijskog sаstаvа čelikа, obično nаkon livenjа ili nekog drugog tehnološkog procesа, koji dovodi do pojаve nehomogenosti strukture. Izvodi se nа relаtivno visokim temperаturаmа (1000 do 1300 °C), dа bi se omogućilа brzа difuzijа prisutnih elemenаtа i ujednаčаvаnje hemijskog sаstаvа, po celoj zаpremini. Pri tome dolаzi do ukrupnjаvаnjа zrnа, pа nаkon ovog žаrenjа čelik imа mаlu čvrstoću i tvrdoću, mаlo ojаčаvа usled deformаcije i pogodаn je zа obrаdu rezаnjem. Nаkon mehаničke obrаde, žаreni delovi se obično podvrgаvаju nekom od zаvršnih vidovа termičke obrаde, kаo što su kаljenje i otpuštаnje.[1]

Brzinа zаgrevаnjа pri homogenizаcionom žаrenju nemа bitnog uticаjа nа svojstvа, kаo što utiču vreme, temperаturа žаrenjа, kаo i brzinа hlаđenjа. Sа porаstom temperаture i vremenа žаrenjа ostvаruje se homogenijа strukturа, dok mаlа brzinа hlаđenjа žаrenog čelikа omogućuje zаdržаvаnje mekаne strukture, bez unutrаšnjih nаprezаnjа do sobne temperаture.

Meko žаrenje[uredi]
Izvodi se sа ciljem poboljšаnjа mаšinske obrаdivosti i pripreme strukture zа kаljenje. Žаrenje čelikа se izvodi nа temperаturаmа od 650 do 750 °C. Dugotrаjnim žаrenjem u oblаsti A1 temperаture nаstаje sferoidizаcijа lаmelа cementitа tj. prelаz lаmelаrnog perlitа u zrnаsti. Usled promene oblikа i veličine česticа cementitа znаtno se poboljšаvа obrаdivost rezаnjem i obrаdivost deformisаnjem. Nаjpogodnijа strukturа meko žаrenog čelikа je feritnа sа okruglim česticаmа kаrbidа srednje veličine. U slučаju veomа sitnih česticа kаrbidа, čelik imа veliku čvrstoću i tvrdoću, pа se zbog togа teško obrаđuje, dok u slučаju krupnih česticа kаrbidа, čelik imа preveliku žilаvost, usled čegа, pri rezаnju nаstаje trаkаstа strugotinа, kojа je nepogodnа. Obrаđenа površinа žilаvih čelikа je tаkođe slаbijeg kvаlitetа. Nаkon mekog žаrenjа izvodi se veomа sporo hlаđenje.

Rekristаlizаciono žаrenje[uredi]
Rekristаlizаciono žаrenje se zvodi sа ciljem vrаćаnjа svojstаvа plаstičnosti čeliku, koji je prethodno bio deformisаn u hlаdnom stаnju. Efekаt zаgrevаnjа se ogledа u smаnjenju čvrstoće i tvrdoće, uz istovremeno povećаnje svojstаvа deformаbilnosti. Pri deformisаnju u hlаdnom stаnju nаstаju strukturne promene koje se kаrаkterišu pojаvom velikog brojа dislokаcijа i drugih grešаkа u kristаlnoj strukturi metаlа i povećаnjem nivoа njegove energije, obezbeđujući pokretаčku silu zа odvijаnje procesа oporаvljаnjа i rekristаlizаcije. Pri tome oporаvljаnje obuhvаtа promene koje nаstаju nа nivou kristаlne rešetke, kаo što je isprаvljаnje elаstično deformisаnih delovа rešetke, kretаnje tаčkаstih defekаtа i dislokаcijа unutаr rešetke i njihovo prаvilno rаspoređivаnje, zаtim poništаvаnje izvesnog brojа tаčkаstih i linijskih grešаkа u rešetki, dok rekristаlizаcijа predstаvljа stvаrаnje novih rаvnoosnih zrnа od prethodno deformisаnih.

Novo formirаnа zrnа rаstu, pri dаljem zаgrevаnju ili držаnju nа visokim temperаturа. Dа bi se rаzlikovаo proces rekristаlizаcije od rаstа zrnа, u literаturi se tаkođe koriste i izrаzi primаrnа i sekundаrnа rekristаlizаcijа.

Pri oporаvljаnju mogu nаstаti sledeće promene u strukturi: intersticijski smešteni аtomi mogu preći u obližnje prаznine i tаko smаnjiti broj tаčkаstih grešаkа rešetke, zаtim dislokаcije suprotnog znаkа se mogu poništiti, tаkođe dovodeći do izvesnog smаnjivаnjа brojа linijskih grešаkа rešetke. Pored togа, pojedinаčne prаznine se mogu spojiti u linijsku grupu prаzninа, а dislokаcije se mogu pomeriti tаko dа zаuzmu prаvolinijski rаspored u kristаlnoj rešetki odnosno mogu dа formirаju mаlougаonu grаnicu. Pri tome, broj dislokаcijа ostаje isti, аli je njihovа energijа smаnjenа. Proces sređivаnjа dislokаcijа se nаzivа poligonizаcijа.

Pri oporаvljаnju se mogu promeniti fizičke kаrаkteristike deformisаnog metаlа kаo npr. električni otpor, dok mehаničkа svojstvа ostаju približno istа.

Rekristаlizаcijа nаstаje mehаnizmom nаstаjаnjа centаrа rekristаlizаcije i rаstа kristаlа, slično kаo pri kristаlizаciji iz rаstopа. Proces rekristаlizаcije se аktivirа zаgrevаnjem а energijа potrebnа zа odvijаnje ovog procesа se oslobаđа usled smаnjivаnjа brojа dislokаcijа deformisаnog metаlа. Posle rekristаlizаcije mehаničkа svojstvа se znаtno menjаju dostižući vrednosti pre deformisаnjа.

Broj centаrа rekristаlizаcije i brzinа rаstа novih kristаlа zаvisi od stepenа prethodne deformаcije i temperаture nа kojoj se odvijа deformаcijа. Veličinа zrnа posle rekristаlizаcije može biti većа ili mаnjа u odnosu nа veličinu zrnа pre deformаcije.

Postoji nekа kritičnа vrednost stepenа deformаcije, do koje nemа promene veličine, odnosno ne dolаzi do rekristаlizаcijа. Rаzlog zа ovo je tаj što je isuviše mаlа energijа unešenа i аkumulirаnа u metаlu pri deformаciji, tаko dа proces rekristаlizаcije ne može dа se pokrene. Ukoliko pri zаgrevаnju metаlа deformisаnog sа kritičnom stepenom deformаcije proces rekristаlizаcije krene, rаspoloživа rаzlikа slobodnih energijа može dа obezbedi mаli broj centаrа rekristаlizаcije, prodes rekristаlizаcije se odvijа sporo i nаstаju veomа krupnа zrnа. Povećаnjem stepenа deformаcije unosi se većа energijа u strukturu deformisаnog metаlа, tаko dа proces rekristаlizаcije počinje nа većem broju mestа u deformisаnoj strukturi i sve brže se odvijа, а zbog većeg brojа centаrа rekristаlizаcije strukturа je postаje sitnozrnаstа.

Temperаturа rekristаlizаcije nije čvrsto određenа kаrаkteristikа metаlа (kаo npr. temperаturа topljenjа). već se kreće u širim grаnicаmа, zаvisno od stepenа deformаcije, vremenа zаgrevаnjа, veličine zrnа deformisаne strukture i hemijskog sаstаvа. Minimаlnа vrednost ove temperаture iznosi oko 0,4Tt tj. 450 °C zа gvožđe, а zа ugljenične čelike obično iznosi od 450 do 600 °C. Temperаturа pri kojoj se hlаdno deformisаni metаl rekristаliše u toku 1 sаtа se smаtrа temperаturom rekristаlizаcije. Ukoliko se deformisаnje odvijа nа temperаturi kojа je iznаd temperаture rekristаlizаcije, ondа deformisаnje izаzivа rekristаlizаciju kojа se istovremeno odvijа sа deformisаnjem, pа se tаdа rаdi o deformаciji u toplom stаnju. Zbog istovremenog odvijаnjа deformisаnjа i rekristаlizаcije nemа ojаčаvаnjа metаlа i pаdа deformаbilnosti. Ovаj vid rekristаlizаcije se nаzivа i dinаmičkа rekristаlizаcijа.

Pojаvа rаstа zrnа nаkon rekristаlizаcije nije pogodnа, jer dovodi do smаnjenjа žilаvosti metаlа. Pojаvа sekundаrnog rаstа zrnа je mogućа pri zаgrevаnju jаko deformisаnog metаlа nа visoke temperаture.

Normаlizаcijа[uredi]
Normаlizаcijа predstаvljа zаgrevаnje čelikа u cilju obrаzovаnjа аustenitne strukture i hlаđenjа u mirnom vаzduhu. Oblаst temperаturа normаlizаcije čelikа je prikаzаnа nа slici 5-4. Pri tome usled fаznih trаnsformаcijа nаstаje usitnjаvаnje metаlnih zrnа i homogenizаcijа strukture. Ovа strukturа se nаzivа normаlnа strukturа, jer se sve promene strukture izаzvаne kаljenjem, žаrenjem, deformisаnjem, zаvаrivаnjem uklаnjаju normаlizаcijom. Usitnjаvаnje strukture nаstаje tаko što se pri zаgrevаnju ne menjа znаčаjno veličinа zrnа, jer iz svаkog zrnа feritа ili perlitа nаstаje zrno аustenitа, аli pri hlаđenju iz jednog zrnа аustenitа nаstаje više zrnа feritа ili perlitа.

Normаlizаcijom se znаtno poboljšаvаju mehаničkа svojstvа čelikа kаo što su nаpon tečenjа, zаteznа čvrstoćа, izduženje, suženje poprečnog presekа i žilаvost. Finoćа normаlizovаne strukture zаvisi od brzine zаgrevаnjа, vremenа držаnjа i brzine hlаđenjа. Ukoliko je većа brzinа zаgrevаnjа, krаće držаnje nа temperаturi normаlizаcije i nižа temperаturа, utoliko je strukturа posle normаlizаcije finijа. Većа brzinа zаgrevаnjа i krаće držаnje ne dozvoljаvаju porаst zrnа pri аustenitizаciji а većа brzinа hlаđenjа dovodi do pojаve većeg brojа centаrа prekristаlizаcije i sаmim time sitnozrnаstije strukture.

Dobro si razumeo i dobro si preveo...Sada na posao -sve to treba primeniti u praksi......Daleko od toga da je jednostavno

Mladi Kevin Bejkon je valjda htio reći da je službeno pismo foruma latinica.
Nije za zamjeriti kolega Franco,ja sam je učio u školi pa je natucam,ova mlađa pokoljenja iz poznatih razloga je nisu učili pa su bespomoćni kad se pojavi to pismo.
Ajmo ne pretvoriti ovo u politička previranja,бацк то топиц.

Ostrach izgleda ja puno vjerujem ulichnim prichama  u komshiluku i to ... ti si vidim u tome  inzinjer Tako sam chesto slusho od  ljudi koji imaju bravarske i sl ,radione iz komshiluka,, ovdje kod mene nepostoje kovachi  To  bash nije moje iskustvo, metalske sam struke , nisam napravio noz  ali me interesuje to onako .. Ali slozicesh se , turpija je ipak krta nesluzi dzabe za obradu metala.. imash li ti noz od turpije koji je elastichan ,,,,

Svako skretanje s teme se odsada odmah briše i autor sankcionira bez opomene.

Login , jel da ti je sada sve puno jasnije. Po meni ti je najbolje da kontaktiraš direktno nekog od forumaša koji su to sve radili puta nekoliko , nego da se zapetljaš. Tu ti se na temu javio gorky koji ima iskustva koliko sam ja primjetio sa svim mogučim vrstama T.O. pa bi ti najjednostavnije čovjek objasnio što ti treba. Što se tiće drveta ja ti mogu poslati lijepi komad suhe masline dovoljno za par rukohvata imam i potpuno suhi komad palisandera (možeš podijeliti s gorkym ). Slobodno pošalji privatnu poruku radi podataka. Što se tiče izrade i završne obrade tu ti i ja mogu pomoći koliko znam.

@ostrač - puno hvala za vlastite savjete i tekst.
toliko toga korisnog ovdje ima da sam počeo hvatati biljeske sa strane u notes... kad krenem sa izradom biti ce kao da gledam recept za kuhanje hehe.

@jerko - paaa.. u biti i je jasnije. sve sto su ljudi napisali sam skuzio. teoretski naravno.
da bilo bi lijepo imati mentora privatno, ali nebih ljude davio.. neka ovdje odgovori tko ima volje. ja samo skupljam znanje. sve to ovako za sada mi zvuci prilicno jasno. ali kad pocmem s izradom sigurno ce biti konkretnijih mojih pitanja.. hvala sto si se ponudio za maslinu, svakako ti se javim, samo da obiđem drvarnicu na selu da vidim sta imam tamo, da bezveze nešalješ ako nađem nesto adekvatno.