Video/kovanje noža-kresiva

Evo mali prikaz današnje zabave u kovačnici.. Nemojte zamjeriti dosta lošu kvalitetu snimke, snimano je fotićem, a i svjetlo baš nije bilo najbolje. Sve je ubrzano 3x zbog skraćivanja trajanja..

Svaka čast, majstore...!!!

Odličan video, jako lijep pogled u neko prošlo, jednostavnije doba...

Nego, kako se rješavaš stresa materijala koji je bio savijen u oblik opruge...?

Ako se dobro sjećam, to je jedan od problema korištenja čelika koji je bio dugo u nekom obliku...

Možda i ne pitam ništa pametno, ali eto, za one koji bi tvojim stopama, možda pomogne...

Odlicno.Svaka cast.
Imam jedno pitanje nevezano za noz.Kako ubrzavas snimam?

Milina za gledanje

Hvala!

@DoomsdayST

Stres se anulira mekim žarenjem i normalizacijom, tj. sporim rekristalizacijama.. Za detalje slobodno pitaj..

zlatko1

U windows movie makeru imaš opciju mijenjanja brzine, mislim da ideš na edit pa ti je tamo ponuđeno..

hvala na stavljanju takvog materijala na forum, svaka čast

nemam šta reći!! svaka čast!!
čitavo vrijeme sam se pitao kako to ide, to kovanje, jer htio sam se malo zafrkavati stime, ali nisam imao nikakve predodžbe kako početi, šta raditi. najveći doseg mog kovanja je bilo iskrivljivanje ručke u ožega(ona lopatica što se može naći oko starinskih ognjišta).
sad kad sam vidio definitivno ču pokušati koji nožić napraviti!! znam da to neće biti ovako oštro ni dobrog izgleda na kraju, ali kad već imam željeza pun kufer(opruga svakakvih, ovih okruglih, onda onih lisnatih).
hvala puno!

Odlično! Svaka čast!

Baš zato sam pitao o oslobađanju stresa iz materijala, da navedem malo priču kako je ovo na videu samo dio vještine kovanja...

Jako lijepo prikazan i važan dio, ali ima još podosta stvari koje moraju bit odrađene OK za bit koliko-toliko zadovoljan završnim proizvodom...

Ima na ovom forumu više tema o tome, treba samo potražiti...

djomla je napisao/la:Hvala!

@DoomsdayST

Stres se anulira mekim žarenjem i normalizacijom, tj. sporim rekristalizacijama.. Za detalje slobodno pitaj..

Hvala na odgovoru.Al sad imam nesto,a nasta bih voleo misljenje.Bas u vezi ovoga.Prvo,meni se desavalo i zadnji put se desilo na dva komada .Prvi komad od opruge amortizera,a drugi od neke turpije za metal koja je na poprecnom preseku bas kao noz,ide u trougao.Pri kovanju prvog,znaci te opruge,desilo mi se da mi komad ispucao posle kovanja.Ista stvar se desila prilikom kovanja te turpije.Hteo sam na brzinu da napravim jedan nozic,jer je imala sve,samo oblik da joj dam.Ona se bukvalno raspala.Moji zakljucci kao odgovor na pitanje zasto,su bili da mi je temperatura kovanja bila preniska.Drugi put kada sam kovao od iste turpije jedan nozic,ali ovog puta sam vodio strogo racuna da bude temperatura ravnomerna i da kada se spusti ispod one temperature gde magnet nehvata,ja prestajem da kujem.Nije se desilo pucanje.E sada u tvom videu sam video da kujes kada se skoro ohladila i nije ti se desilo da ima pucije.Odmah mi izlece logocno pitanje.Kada radis zarenje i normalizaciju?
One se obicno rade pre kaljenja i obrade odvajanjem strugotine.Ali posto je ovde bilo pitanje kako uklanjas stres ,namece se da si to radio pre kovanja.Da li je to tacni?
Pri ponovnom zagrevanju celika,bez obzira bio on zakaljen ili ne,posle temperature austenizacije trebalo bi da je kristalna struktura koja je postojala posle kaljenja razbijena i nebi trebalo da postoi opasnost od pucanja,sem ako su temperature kovanja preniske ili recimo komad mali,a nakovanj hladan i sl.Znaci neadekvatnog kovanja.Sta mislis o ovome svemu.

@biga

Preporučam ti da pogledaš slijedeće:

Ron Hood Woodmaster Series: Primitive Knifemaking: Volume 9

Tim Lively: Knifemaking Unplugged

Ed Caffrey: Basic bladesmithing

@DoomsdayST

Da, ovdje je prikazano samo kovanje, ne i toplinska obrada. To ću drugom prilikom

@zlatko1

Jako dobro pitanje, teško ti mogu dati pravi odgovor jer nisam nikakav stručnjak niti se profesionalno bavim toplinskom obradom.. Mislim da je svakako prije kovanja dobro napraviti 1-2 normalizacije, jer ako koristiš rabljeni čelik, nikada ne znaš njegovu povijest tj. kristalnu strukturu. Na taj način ujednačavaš kristalna zrna te smanjuješ mogućnost pucanja/deformiranja pri kovanju ili kasnije kaljenju. Neujednačena veličina zrna dovodi do toga da će se veći kristaliti brže transformirati u ferit/perlit nego li manji kristaliti, prilikom čega dolazi do malh promjena u volumenu koje se ne događaju istovremeno, zbog čega može doći do naprezanja i pucanja. To je moj nekakav zaključak na temelju onoga što znam, e sad koliko je to točno?

Što se tiče kovanja na niskim temp, bitno je kada temp padne ispod kritične ne udarati jako, pogotovo ako je tanji komad. Kovanje na nižim temp, tik iznad kritične temp dat će puno bolje performanse, nego li kovanje na većim temp.

Ali,kada se dostigne temperatura austenizacije,sve kristalne strukture u celiku se razbijaju i prelaze u austenit.Dakle nema niceg drugog,ni ferita ni perlita.On se javlja pri hladjenju,a da bi se javio ili jedan ili drugi direktno zavisi od brzine hladjenja.Mislim koliko sam ja do sada shvatio.Pogotovo ovo vazi za kovanje.Jer za kovanje se temperature dizu znatno iznad temperature austenizacije bez obzira na porast zrna i kuje se do odredjene temperature.Dakle to je isguran znak da je sva struktura austenit.Pa prema tome nema nikakve sumnje da ima iceg drugog osim njega.Posle hladjenja ispod temperature austenizacije dolazi do promena.Tada moze da se jave drugi kristalni oblici,ferit,perlit i dr.I direktno zavise od brzine hladjenja.Normalizacija usitnjava zrno,ali zasto bi se usitnjavalo zrno kada je celik kaljen i zato da se usitnjava za kovanje.Kada ce kovanje i samo da ga usitni.Nekako mi to nema logike,cak ni zarenje.Po meni je bitna samo temperatura kovanja.Jos nesto ,kada se temperatura spusti ispod temperature austenizacije,mislim da se nesme gnjeciti celik.Moze se malo povrsinski lupati,radi ispravljanja ili povrsinskog otvrdnjavanja,mozda i neceg drugoga nisam siguran,ali koliko znam nesme se dubinski gnjeciti.A i temnperature kovanja se znaju ima u Kraucu.i one su znatno vise od 700 stepeni.,tj.pise.Ali video sam na tvom i na jos puno videa da mnogi kuju i ispod tih temperatura.Mada neki celici to trpe.Recimo celik za lezaje.Njega sam kovao i kada vise nije bio na oko usijan i nije imalo posledica,mada mislim da netreba ni to da radim.Ali spiralne opruge i turpije su nesto sasvim drugo.One ispucaju.
Voleo bih da se Karlo javi i da prokomentarise ovo.

zlatko1 je napisao/la:Ali,kada se dostigne temperatura austenizacije,sve kristalne strukture u celiku se razbijaju i prelaze u austenit.

Tako bi trebalo biti kada čelik dostigne i čak prijeđe gornju kritičnu temperaturu (Ac3), također je potrebno držati čelik na toj temp da bi se omogućila potpuna austenizacija..

zlatko1 je napisao/la:Ali,kada se dostigne temperatura austenizacije,sve kristalne strukture u celiku se razbijaju i prelaze u austenit.Dakle nema niceg drugog,ni ferita ni perlita.On se javlja pri hladjenju,a da bi se javio ili jedan ili drugi direktno zavisi od brzine hladjenja.

Ne ovisi samo o brzini hlađenja kakva će se struktura dobiti. Ako se radi o normalizaciji, tada će hlađenje hipereutektoidnog čelika (>0.77%C) dati perlit i višak ugljika(cementit). eutektoidni čelik(0.77%C) daje čisti perlit, dok hipoeutektoidni čelik (<0.77C) daje nepotpuni perlit sa dijelom ferita.

zlatko1 je napisao/la:Normalizacija usitnjava zrno,ali zasto bi se usitnjavalo zrno kada je celik kaljen i zato da se usitnjava za kovanje.Kada ce kovanje i samo da ga usitni.

Da, usitnjava, ali što je možda još bitnije, normalizacijom se dobiva uniformna struktura koja će slično reagirati na promjene nastale termalnim i mehaničkim "šokovima". Kao što sam već napisao, veći kristaliti imaju veći termalnu konduktivnost čime se brže transformiraju u perlit/ferit kod normalizacije ili martenzit/bainit kod kaljenja, sve te promjene dovode i do malih promjena u volumenu, zbog čega npr. ako jedna strana noža ima veće kristalite, pri kaljenju će se vjerojatno saviti u tu stranu..

zlatko1 je napisao/la:A i temnperature kovanja se znaju ima u Kraucu.i one su znatno vise od 700 stepeni.,tj.pise.Ali video sam na tvom i na jos puno videa da mnogi kuju i ispod tih temperatura.

Industrijsko kovanje je nešto sasvim drugo od kovanja noževa. Temperature puno iznad Ac3 dovode do ogromnog porasta kristalita, što negativno utječe na krajnje performanse noža. Jest da je tako najučinkovitije i najbrže kovati, preporuke iskusnih nožara je kovanje na nižim temp te samim time i puno sporije..

djomla je napisao/la:
Tako bi trebalo biti kada čelik dostigne i čak prijeđe gornju kritičnu temperaturu (Ac3), također je potrebno držati čelik na toj temp da bi se omogućila potpuna austenizacija..

Ovde se slazemo.

djomla je napisao/la:Ne ovisi samo o brzini hlađenja kakva će se struktura dobiti. Ako se radi o normalizaciji, tada će hlađenje hipereutektoidnog čelika (>0.77%C) dati perlit i višak ugljika(cementit). eutektoidni čelik(0.77%C) daje čisti perlit, dok hipoeutektoidni čelik (<0.77C) daje nepotpuni perlit sa dijelom ferita.

Ovo sto si napisao je drugim recima opet hladjenje.I normalizacija je zagrevanje pa hladjenje.Znaci posle hladjenja dolaze razne kristalne strukture koje se formiraju u odnosu na brzinu i vrstu celika.Vrstu celika sam zaboravio.Nista drugo nema,po meni.

djomla je napisao/la:, usitnjava, ali što je možda još bitnije, normalizacijom se dobiva uniformna struktura koja će slično reagirati na promjene nastale termalnim i mehaničkim "šokovima". Kao što sam već napisao, veći kristaliti imaju veći termalnu konduktivnost čime se brže transformiraju u perlit/ferit kod normalizacije ili martenzit/bainit kod kaljenja, sve te promjene dovode i do malih promjena u volumenu, zbog čega npr. ako jedna strana noža ima veće kristalite, pri kaljenju će se vjerojatno saviti u tu stranu..

U austenitnom poduciju se celik kuje radi deformisanja.I prilikom kovanja,gnjecenje izaziva usitnjavanje zrna i opet nema potrebe,bar mislim tako,da se radi normalizacija pre kovanja.Po meni samo temperatura,odgovarajuca.

djomla je napisao/la: Industrijsko kovanje je nešto sasvim drugo od kovanja noževa. Temperature puno iznad Ac3 dovode do ogromnog porasta kristalita, što negativno utječe na krajnje performanse noža. Jest da je tako najučinkovitije i najbrže kovati, preporuke iskusnih nožara je kovanje na nižim temp te samim time i puno sporije..

Zato se posle radi normalizacija,mada sam od nekih cuo i to da nije potrebno.Jer kada se celik ponovo ugreje,mislim posle kovanja kada mu je zrno vece,i dovede ponovo na temperaturu austenizacije ,ako se ona pogodi kako trba,tj.ne zadrzava previse,struktura posle kaljenja bi trebalo biti sitna.Jedina posledica visokih temperatura bi bilo razugljicenje.Ali i ja nisam strucnjak za kaljenje,ap bi bilo dobro kada bi neko strucniji dosao.

Mogao bi skolu kovanja otvorit . . .