izrada lukova i strela

Mariobab je rekao sve što treba.
minehunter, posežeš za fizikom ali ti očito fali još znanja iz iste, totalno pogrešno tumačiš moje reči.

Citat :

zamor materijala nikada ne prestaje

Kakva sila deluje na luk koji odmara na polici, skinute tetive...?

.........
Stablo drveta je pravljeno od istog materijala kao i luk. Bude staro sto godina i giba na svakom vetru. (skoro) Celo je mrtvo osim lista i kambijuma, ako se ne varam. Kako ne dođe do zamora materijala?

Drvo je živo biće i ne može se uspoređivati sa umjetnim materijalima u mnogo stvari...

Zato je svaki luk poseban i ima neke svoje karakteristike..dio toga dajemo i mi..

Do zamora materijala kod živog drva je isto moguč...Pogledaj šumu u proljeće kada padne mokri snijeg, a šuma je prolistala...puno mladih tanjih stabala se savine u luk koji i ostane tako stajati poslije...Kod odraslih velikih stabla nedolazi do zamora materijala jer kod njih su gibanja na vjetru mala s obzirom na snagu i dimenzije stabla, a vlažnost drva je uvijek skoro konstantna.

Citat :

Kakva sila deluje na luk koji odmara na polici, skinute tetive...?

ako je drvo zaštičeno da negubi i prima vlagu, da nije pod utjecajem UV zračenja i da nije pod utjecajem nekog naprezanja sile, drvo negubi svoja mehanička svojstva starenjem.

Kako je Ishi napisao-deblo je uglavnom mrtvo i desetljećima se vija na sve strane.
Da, kod starih stabala vlaga je u unutrašnjosti malo promjenjiva.
Mlada stabla

Citat :

u proljeće kada padne mokri snijeg, a šuma je prolistala...puno mladih tanjih stabala se savine u luk koji i ostane tako stajati poslije...

su daleko više prožeta sokovima i zato se savinu i nakon dužeg vremena tako ostaju, to je onaj string follow koji bude kada je drvo nedovoljno posušeno.

Citat :

ako je drvo zaštičeno da negubi i prima vlagu, da nije pod utjecajem UV zračenja i da nije pod utjecajem nekog naprezanja sile, drvo negubi svoja mehanička svojstva starenjem.

To su uglavnom dva najveće neprijatelja drveta. I glazbeni instrumenti koji su također pod opterećenjem mogu uz brigu trajati veoma dugo.

U pravu si minehunter, ne treba nastavljati. Tek sad vidim koliko sam u stvari neznalica oko drveta i lukova- otvorio si mi oči ovom slikovitom disertacijom potpuno (koja uzgred rečeno nema ni dodirne tačke sa temom oko koje smo počeli). Hvala ti, majstore....

Pozdrav ljudi, ima toliko literature o ovoj temi i vecina toga je na nama samim da razotkrijemo praksom i radom ali mene zanima jedna stvar koju nikako nigdje da pročitam a to je dali luk raditi od sirovog ili od suhog drveta i u čemu je razlika, gledao sam na you tube da ga rade od sirovog drveta te ga poslije peku radi lakseg oblikovanja i fleksibilnosti.

Nekada sam na nekom forumu citao da je luk u vrijeme pauze odnosno ne koristenja dobro premazati maslinovim uljem,naravno ne previse,cisto da mu se odrzava nekakav procenat vlage a po meni je normalno da luk vremenom izgubi elasticnost te tako oslabi, naravno mislim na cisto drveni luk.

Luk nije komad drveta i to je osnovna greška u ovoj raspravi koja uključuje i fiziku i botaniku i svašta drugo.
Njega čine i pažljivo djeljanje i premazi, zaštita i backing (ako ga ima) i još štošta.
Da premazuje se, drži mu elastičnost i štiti od vlage i sušenja.
Čime, svatko voli svoje. Ja friški volim nekoliko puta premazati lanenim uljem-između premaza čekam da se posuši. Laneno ulje daje jedan jak i elastičan sloj-
uostalom prvi linoleumi su se radili tako da su se vlakna natapala uljem i zatim sušila, krajnji proizvod je bila elastična i trajna prekrivka za pod.
Održavam svinjskom masti, lanolinom ili kremom od voska i lanenog ulja.
Elastičnost se može sačuvati, a i vratiti. To je kao da kažemo da je trajnost noža od ugljičnog čelika 5 godina, a držimo ga vani na panju. Ništa nije vječno, pa niti pleksi luk, ali uz brigu drveni luk nas može služiti veoma dugo. Toliko dugo da će nam dosaditi pa ćemo si napraviti drugi.

To se može pročitati na raznim forumima, ali bagremu se može ostaviti bijel, pa čak i mlada stabla koja nemaju veliku srž daju dobre lukove od same bijeli.
Neka Ishi odgovori, pitanje je njemu upućeno, ali to me je podsjetilo na njegov prvi luk koji je pokušavao napraviti-koliko se sjećam bilo je to krasno bagremovo srce i to prava komadina, krasno posušena.

Napravio sam četiri bagremova luka do sada,različite snage i oblika.razgovarao o tome sa starim priznatim majstorom i restauratorom.uglavnom,on preporučao ostaviti vanjski sloj i srž kao vrstu prirodnog laminata.i preporuča da se od bagrema radi uglavnom flat profil.radi tog uzdužnog cijepanja kod bagrema sam i ja dva luka bacio jer kad krene ošteti se previše.zato ga treba pažljivo izrađivati,bez žurbe jer se lako pogriješi.radi probe sam jedan ofarbao običnom bojom za drvo,jedan sam prelakirao lakom za čamce,dva su ostala u izvornom obliku.prethodno je kod svih išao tretman lanenim uljem.zasad svi rade bez problema i vidljivih znakova oštećenja..ne kužim se u mehaniku i fiziku lukova i nisam zadirao tako duboko niti se držao propisanih mjera kod izrade.možda s vremenom i to probam ali zasad je intuicija i oko jedini vodič.i metoda pokušaja i pogrešaka.treba uzeti i raditi.

evo luk je završen,blago obojen homemade bojom od orahovim ljusaka,dodat rest od brezovog drveta za mediteranski nateg(dobro čujete,okanuo sam se indijanskog "štipanja")

I?..neka "mini recenzija"-domet itd.?

pa biće kako neće
tek kada sam izderao vrhove prstiju dosetih se tab da napravim

...samo polako.

Pozdrav, poceo sam praviti svoj prvi takedown luk. Planiram raditi recurve krakove od jasena. Trenutno sam poceo raditi riser i ono sto me zanima jeste pod kojim uglom staviti krakove na riser, a pod kojim saviti krakove? Ako moze odgovoriti neko ko je vec imao iskustva s ovim ? Hvala

Zar nikog nema ?

[img][/img]


Bagrem..našao sam otkinuto drvo usred zime..iskrivljen je ali žilav i jako dobar luk..

[img][/img]

Mene zanima jedna stvar..
Kakvu spagu koristit za luk?
Parakord,jutena..svejdeno ili?

svejedno ti je samo da bude cvrsta

Već duže vreme u nazad dugujem jednom prijatelju dobro fotografisanu i snimljenu penetraciju strele kroz pločicu čelika debljine 2mm. Razgovarasmo o tome nedavno i ja pomenuh da to nije problem za drvene lukove. Danas sam smogao vremena da malo demonstriram (stariji eksperimenti su bili dosta loše usnimljeni). Luk je moj standardni, 120-125#, strela od 1500 greina, vrh modifikovani bodkin. Gađao sam dve postavke: 2mm prohromski čelik i nešto preko 2,5 mm običnog čelika. Pošto imam hronični strah od rikošeta strele u naseljenom mestu ploče sam stavio na zid. Kroz prvu je penetracija bila odlična, strelu je zaustavio zid iza ploče. Kroz drugu nisam imao sreće: probio sam ploču od 2,5 ali sam izgleda pogodio direktno u neki kamen iza i slomio vrh bodkina (okaljen je dosta ljuto). Usnimio sam samo prvu penetraciju u obliku video zapisa, biće večeras na youtube na našem kanalu, nadam se. Od druge ostade samo slika a ponovljena penetracija će da bude čim repariram bodkin. Napominjem da je pomenuta funtaža minimalna za jedan warbow, kretale su se od 120#-200# tako da je ovo rezultat iz marginalnog luka.







-------

http://survival.aforumfree.com/viewtopic.forum?t=5757