Iz srca Tulovih greda

Evo,It's been a while,ali kako sam promijenio firmu i zbog priprema nadolazeću sezonu ne stignem na komp,iako na terenu sam često. Imam još jednu reportažu s izleta kojeg sam odradio krajem prošle godine,ali ove fotke su mi interesantnije pa prvo stavim ovu. Do dogovora za ovaj izlet je došlo brzo,isti dan stvari u auti i GO. Kako sam bio kod bolje polovice,odlučih otići po opremu i po psa doma,zakasnio sam jer je stari već Reu uzeo sa sobom u neku njihovu avanturu po rodnom kraju,no dobro. Ja zadovoljan,oboje se kreću i uživaju. Uzimam kratko šta mi treba osnovno i krećemo!
Tulove grede za koje mi je otac jako vezan zbog ratnih zbivanja,brzo su i meni prirasle srcu,te svaki put kad se penjemo gore,gledajući surovi krajolik i zamišljanje kako je to tih dana bilo,teško je spregnuti suze,ali one ponosne...Pa krenimo:


S obzirom da živim relativno blizu Velebita,skoknut nikad nije problem,ni daleko..


Krasno vrijeme i ugodnih 7°C




I tu smo,parkiramo kod kućice u dnu Tulovih greda čijeg vlasnika već dobro poznajemo,no zimi je u rodnom Kruševu jer je gore pre hladno u ovo doba godine za stoku koju drži.




Fin detalj,stol od jednog komada benkovačkog kamena


Neadekvatno odjevena bolja polovica..






Šetam okolicom i naiđe grupa mlađih planinara koji me uvjeravaju da tu gdje hodam ima mina..Kratko nakon toga ih provdeme kratko i pokažem gdje su crte miniranje i crte bojišnice bile tih godine i uvjerim ih da mogu biti mirni,ali i dalje naravno da se drže staza.


Nisu mine,već krtice!


Snijega samo na kapaljku u tamnim uglovima...


Poziranje


Krasna livada

Nailazim i na nešto faune,ovog mališana koji se jedva kreće



Jedan sun in eyes selfie,odnosno pokušaj selfiea!


Velebitska kućica za psa

Upućujemo se na planinarsku stazu za vrh Tulovih Greda



Ogroman ponor,u 20. stoljeću se tu vadila neka ruda. Provalija će biti poznata onima koji su gledali Winnetou.


Sveto Brdo pod snijegom u daljini










Što se više penjemo,to je pogled ljepši
Tu mi nestaje baterije na fotiću jer ga nisam stigao napuniti nego 20 minuta,cura nastavlja slikavati mob pa kvaliteta nije nešto,a ja postajem glavni model






Sve bliže vrhu








Ja nastavljam dalje,i ne uspijem užicati mob jer ju je strah za njegovu sudbinu samnom jer ima dosta uskog penjanja i sl...

Ali evo za kraj jedna brutalna slika


Eto,kratko i jasno,nadam se da ste uživali,uskoro još reportaža naravno...I evo jedna fotka seniora na istoj lokaciji,samo unazad 20 i koju godinu...



Živili

Šimun je napisao/la:
[/url]
Neadekvatno odjevena bolja polovica..

zar joj je bilo zima?

Ma nije,nego su organizirali na vrat na nos šta se kaže i nie baš bilo u planu osvajati vrh pa...Al eto

ma... ak joj nije bilo zima, nije neadekvatno odjevena

Živ'li vi meni!

Jako lijep krajolik i super fotke!

Dobra šetnja, krasan krajolik...

Ja uživam gledajući ove fotke.
S godinama stvarno postaješ mudriji Šimune,vodiš sa sobom krasnu družicu a ne ofutzane protuhe kao većina od nas.

dobro dobro...

Odlicne fotke kolega..big lajk

Hvala kolege

To je to! Racunaj da ti se krpam na izlete uskoro kada budemo "susjedi".

I'm looking forward to it